БРИСЕЛ ЈЕ КАМЕН РАЗДОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ: ЕУ санкцијама прави од Републике Српске самосталну државу
Брисел сам дели БиХ.
Бањалука кроз парламентарну процедуру само враћа надлежности које су јој дате Уставом БиХ, а отимане током година. Ниједан потез Српске није удар на територијални интегритет Босне и Херцеговине, као што ни процес враћања надлежности није корак ка отцепљењу.
Ову јасну поруку Бањалука је упутила на адресе свих европских институција, а уочи састанка министара спољних послова Европске уније у понедељак, 21. фебруара, у Бриселу. То је и својеврстан "контраудар" на све интензивнија лобирања Сарајева како би се тема кризе у БиХ и санкција против српског члана Председништва БиХ Милорада Додика уврстила у агенду овог састанка.
РЕПУБЛИКА СРПСКА ОДГОВОРИЛА БРИСЕЛУ: Враћање надлежности није корак ка отцепљењу
ДОДИК РАЗГОВАРАО СА БОРЕЉЕМ: Република Српска поштује устав БиХ - али Срби морају бити ВИДЉИВИ
ДОДИК ПОТВРДИО: Република Српска неће одустати од Високог судског и тужилачког савета
Мере против Додика затражио је у четвртак и Европски парламент. На иницијативу посланика Тонина Пицуле, Педра Маркуса и Тијс Ројтена ЕП је усвојио амандман у којем се од врха Уније тражи да наметну циљане санкције Додику и његовим сарадницима, под оптужбом за наводну сецесију.
Тако Брисел наставља игру живаца, иако су у врху ЕУ свесни да су санкције Додику претња "празном пушком", јер је за такву одлуку потребан консензус свих чланица. А руку за казнене мере против српског члана Председништва БиХ неће подићи минимум представник једне државе, јер се званична Будимпешта већ јасно изјаснила да се жестоко противи оваквој политици, а могуће је да ће се Мађарској придружити још нека чланица.
У свом одговору на последње покушаје стезања обруча око Српске, Бањалука је Европској унији поручила да је Уставом БиХ предвиђено да сва овлашћења која нису изричито прописана институцијама БиХ, припадају ентитетима. Подсетили су бриселску администрацију и да СДА од 2011. године одбацује све предложене обрасце ЕУ за реформу правосудног система. У документу послатом у Брисел, наглашен је и став Српске да политичка криза у БиХ треба да буде решена унутрашњим дијалогом.
Председница РС Жељка Цвијановић назвала је у петак бесмисленим позив ЕП да се Додику уведу санкције, истичући да је више брине њихово неразумевање ситуације у БиХ, чије решење она види искључиво у унутрашњем дијалогу.
- Нису се потрудили да сазнају који су стварни разлози за неку кризу, а да су се потрудили, бавили би се проблемом који је на одласку наметнуо Валентин Инцко - рекла је Цвијановићева, указујући на скандалозни закон о забрани негирања геноцида у Сребреници.
Констатујући да ЕП, у којем седе изабрани представници чланица ЕУ, има право да већа о чему жели и доноси закључке какве хоће, Цвијановићева је рекла да исто право имају и представници у Народној скупштини Српске, којима су грађани дали мандат да их представљају.
Она је рекла и да нема велика очекивања од састанка у понедељак на којем би, према најавама, требало да се расправља о санкцијама Српској и додала да је из РС на многе адресе у свету отишло појашњење ситуације у БиХ. Подсетила је и да је Влада РС упутила позив Влади Федерације БиХ да се разговара о великом броју питања, али да су они то игнорисали.
Жељко Будимир, професор међународних односа, каже за "Новости" да је БиХ талац америчке политике која врши притисак и на своје европске партнере да се придруже санкцијама:
- Већ је јасно да се не може очекивати да ће ово бити усвојено због тога што одређене земље Источне Европе дефинитивно неће подржати овакву политику према БиХ. Евентуалне санкције само једном делу БиХ, односно Српској, де јуре би значиле да је РС призната као суверена држава. Сем продубљивања кризе и напада на Устав БиХ и демократске принципе, овакве мере не могу довести до било каквог решења у БиХ, а камоли позитивног - уверен је Будимир.
Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић каже, за "Новости", да је, као неко ко долази из земље која је преживела санкције, увек против такве казнене политике:
- Заиста не видим како би наметање нових мера Српској и Додику смирило ситуацију у БиХ. Предност увек треба дати дијалогу, а не санкцијама. На састанку у Бриселу у понедељак главна тема сигурно ће бити ситуација у Украјини, али врло вероватно је да ће се дотаћи и питања кризе у Босни. Међутим, то је прилично клизав терен, јер је очигледно да у ЕУ не постоји јединствен став око наметања санкција, и ту пре свега мислим на противљење Мађарске.
ДОДИК: ЏАФЕРОВИЋ ИСКУСНО ПРЕТИ
Милорад Додик оштро је у петак одговорио бошњачком члану Председништва БиХ Шефику Џаферовићу, који је такође позвао Савет ЕУ на увођење санкција јер је "Додик претња миру".
- Домаћин првих муџахединских јединица на тлу Европе, борац за исламску државу на Балкану, за разлику од мене има искуства у претњама миру и сигурно и своје ставове конципира на ратној прошлости коју су обележили и некажњени ратни злочини над српским становништвом. Није јасно шта је њега као члана Председништва спречавало да у ове протекле три године води дијалог у институцијама у оквиру уставног поретка и Дејтонског мировног споразума. Његова реакција потврђује наше раније тезе да муслимани у БиХ нису спремни на дијалог и да очекују да ће све што треба завршити за њих завршити неко други са стране.
БЕРЛИН ИМЕНОВАО ЕМИСАРА ЗА БАЛКАН
У оквиру ЕУ, за ситуацију на Западном Балкану, нарочито у БиХ, посебно је заинтересована Немачка, која би према неким информацијама могла да погура тему кризе у БиХ у врх агенде састанка у Бриселу у понедељак.
Берлин је решио и да именује свог изасланика за Западни Балкан, а на то место постављен је бивши посланик Зелених у Бундестагу, Мануел Сарацин. Овај четрдесетогодишњи политичар важи за једног од најупућенијих у дешавања у региону, а иначе је председник немачког Друштва за југоисточну Европу. Очекује се да у фокусу Сарацина посебно буду дешавања у БиХ.
