ЧОПОРИ НАПАДАЈУ ЉУДЕ! Пси луталице ОКУПИРАЛИ центар града: Од почетка године 160 уједа, мештани у СТРАХУ
Инцидент који се десио пре пар дана на ливади иза католичке катедрале у Бару, када се на средовечну Баранку обрушио чопор паса луталица, поново је актуелизовао овај проблем у граду под Румијом. Сличних ситуација било је и пре овог. Оно што је занимљиво протеклих дана јесте да је забележен и напад мачке која је ујела дечака, али и више случајева тровања паса. Из НВО Пријатељи животиња тврде да је непознато лице отров оставило и у дворишту вртића.
Према подацима Дома здравља у Бару, за непуних десет јесеци у овом граду око 160 особа ујели су пси луталице и мачке, пише Дан.
Особе које су ујеле животиње имају право на новчану одштету, а у парничном поступку оштећени тужи Општину Бар и Комунално предузеће због неиспуњавања услова за сјештај луталица, односно непостојање азила. Накнада нематеријалне штете за повреду физичког и психичког интегритета креће се од 350 до 700 еура.
На улицама колико-толико грађани знају да се одбране, али забрињава свакодневно присуство паса луталица у двориштима школа, што представља велику опасност за ученика. На срећу, досад није било проблема, али се не зна до када. Можда одговор лежи код надлежних служби, а они кажу да је без азила о овом проблему узалудно причати.
Раније су из Општине тврдили да су за азил обезбеђена средства и чак одређене локације на Можури и у Мркојевићима, али да се од свега одустало јер су се побунили мештани Мркојевића.
Чланица НВО Пријатељи животиња Бар Милена Зорановић сматра да псе треба погледати из другог угла.
- Писање новинара прихватићу као жељу да скрену пажњу како би у решавање проблема почеле да се укључују и службе овога града, али и институције Црне Горе. Запослени у тим службама и институцијама и за то примају плату. Жао ми је ако се осјећају нелагодно што им се ми, представници НВО, мешамо у посао и указујемо да се мора и може на квалитетан начин бринути о онима који нису изабрали да буду на улици. О онима који би радили, али сем да лају на звезде и трче за точковима, друго не знају, па зависе од нас који радимо - каже Зорановић.
Она подсећа да је од прве организованије акције којом би се скренула пажња да се мора решавати проблем паса на улицама Бара прошло око пет година.
- Неко је јефтино, политички профитирао и то је све. Чекајући да се нова локална самоуправа конституише и крене из почетка, ваљда то тако треба, на улицама нашег града дешавају се свакодневна тровања паса и мачака. О томе нема новинарског извјештавања да се не би "ширила паника". Замислите туристу који је прво шокиран повређеним, болесним, напуштеним псима који бауљају нашим улицама, а онда још више уплашен примитивизмом и простаклуком оних који проблем решавају тровањем, шутирањем, упуцавањем… - наводи она.
Према њеним речима сведок је многих ситуација у којима туристи, из разних делова света, цио одмор посвећују збрињавању, помагању, спасавању паса и мачака са улица нашег Бара, али и из других делова Црне Горе.
- Нажалост, слика и осећај безнађа које понесу са собом и шире даље не дотичу никога из служби које Бар промовишу као туристички град. Сезона је прошла. Туристи, спасиоци и храниоци многих мученика са улица европског Бара отишли су, а они су остали нама да, помажући им и спасавајући их, водимо dopey с ветрењачама. Стотине стерилизација су платили ти исти странци, а онда су многе од тих паса потровали грађани европског Бара. Они који немају за хлеб, али имају за отров. Господо, пас није одабрао живот на улици. Он је одбачен и избачен. Кад држава буде финансирала стерилизације и тиме показала да је одговорна, тада ћемо сви осетити да нам је лакше. И мученици, невољници на улицама који вођени глађу и инстинктима траже спас, и грађани који их се боје и зазиру од њих, и они који покушавају да, спасавајући одбачене, покажу да све има лице и наличје, и да се може и мора другачије, људскије - поручује Зорановић.
Пратите нас и на инстаграму.
