ОВА ИМЕНА НАШЛА СУ СЕ НА ЛИСТИ МИНИСТАРА: Абазовић званично предложио састав Владе Црне Горе
Влада ће имати 18 министарстава, четири потпредседника и два министра без портфеља
Мандатар Дритан Абазовић званично је, на основу достављеног Програма рада 43. Владе Црне Горе и програмских опредјељења, предложио структуру и састав извршне власти, о којој ће се сутра изјашњавати посланици на седници Скупштине на Цетињу.
БИХ ОДБИЛА ДА ОСУДИ РУСИЈУ: У парламенту већина била ПРОТИВ
"НИКО НЕЋЕ ОСТАТИ ЖИВ" Стигле НОВЕ ДОЈАВЕ О БОМБАМА у Црној Гори - ХИТНО се огласио Мило Ђукановић (ФОТО)
АМЕРИКА ШАЉЕ НОВАЦ ДРЖАВАМА У РЕГИОНУ! "Битно је да санирамо руски утицај у БиХ и осталим земљама Балкана"
Влада ће имати 18 министарстава, четири потпредседника и два министра без портфеља.
Предложена министарства:
- Министарство правде
- Министарство унутрашњих послова
- Министарство одбране
- Министарство финансија
- Министарство спољних послова
- Министарство економског развоја и туризма - Министарство европских послова
- Министарство просвете
- Министарство здравља
- Министарство капиталних инвестиција
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
- Министарство спорта и младих
- Министарство јавне управе
- Министарство рада и социјалног старања
- Министарство културе и медија
- Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма
- Министарство људских и мањинских права
- Министарство науке и технолошког развоја
Абазовић је у документу објављеном на сајту Скупштине навео и биографије предложених кандидата за потпредседнике и министре:
• потпредседница Владе за спољну политику, европске интеграције и регионалну сарадњу и министарка европских послова, др Јована Маровић, рођена 1977. године у Котору докторирала област политичких наука и Европске уније, предавач и истраживац из области европских интеграција, извршна директорица НВО Политикон мрежа;
• потпредседник Владе за економски систем и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Владимир Јоковић, рођен 1967. године у Плужинама, досадасњи посланик у Скупштини Црне Горе и предсједник Одбора за економију, финансије и Буџет,
• потпредседник Владе задужен за политички систем и унутрашњу политику и министар одбране, мр Рашко Коњевић, рођен 1979. године у Зеници. магистар из области економских наука, дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе, бивши министар унутрасњих послова (2016) и министарфинансија (2012-2016);
• потпредседник Владе задужен за регионални развој и министар капиталних инвестиција мр Ервин Ибрахимовић, рођен 1972. године у Рожајама, досадасњи потпредседник Скупстине Црне Горе;
• министар правде, Марко Ковач, рођен у Подгорици 1985. године дипломирао на Pravnonn факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици, радио у Висем суду, досадасњи адвокат у оквиру Адвокатског ортачког друштва Ивановић, Ковач & Вуксановиц;
• министар унутрашњих послова, Филип Аџић, рођен 1986. на Цетињу, досадашњи саветник потпредседника Владе за унутрашњу политику, безбедност, борбу против корупције на високом нивоу и организованог криминала;
• министар финансија, мр Александар Дамјановић, рођен 1969. у Подгорици, магистар економских наука, дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе, бившл вршилац дужхости директора Управе прихода и царина;
• министар спољних послова, мр Ранко Кривокапић, рођен 1961. године у Котору, магистар правник наука, бивши председник Скупштине Црне Горе (2003-2016);
• министар економског развоја и туризма, Горан Ђуровић, рођен 1972. у Бару, длплоитиифанл економиста, угледни привредник. филантроп;
• министар спорта и младих, Василије Лалошевић, рођен 1962. у Бару, дипломирани журналиста, бивши новинар, дугогодишњи посланик и бивши вршилац дужности директора Управе за спорт и младе;
• министар јавне управе, мр Мараш Дукај, рођен 1985. у Тузима, магистар школске психоиогије, дугогодишњи новинар и професор, вишегодишњи директор директората у Министарству просвете, бивши менаџер Општине Тузи;
• министар рада и социјалног старања, Адмир Адровић, рођен 1982, годлне у Рожајама, дипломирао из области економије, бивши дугогодишњи саветник потпредседника Влада за регионални развој;
• министар просвете, мр Миомир Мијо Војиновић, рођен 1970. године у Бијелом Пољу, дугогодишњи професор, дугогодишњи посланик у Савезној скупштинл СРЈ и Скупштини Црне Горе, актуелни саветник председника Општине Беране;
• министар здравља, Драгослав Шћекић, рођен 1977. године у Беранама, дипломирани економиста, бивши посланик, бивши председник Општине Беране, актуелни директор Фонда за здравствено осигурање;
• министарка културе и медија, мр Маша Влаовић, рођена 1985. у Мостару, магистар теорије и историје савремене уметности, бивша кустоскиња и предавач на Универзитету Доња Горица;
• министарка екологије, просторног планирања и урбанизма, Ана Новаковић Ђуровић, рођена 1985. у Подгорици, дипломирала политичке науке, дугогодишњи НВО активиста;
• министар људских и мањинских права, Фатмир Ђека, рођен у Бару 1975. године, дипломирао економске науке, бивши председник Општине Улцињ, дугогошњи посланик у Скупштини Црне Горе;
• министарка науке и технолошког развоја, др Биљана Шћепановић, рођена 1973. године у Подгорици, докторирала област грађевинарства, досадашња председница Одбора за докторске студије на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе;
• министар без портфеља, Зоран Миљанић, рођен 1965. године у Подгорици, дипломирао из области безбедности, бивши посланик у Скупштини Црне Горе, актуелни државни секретар Министарства унутрашњих послова;
• министар без портфеља, Адријан Вуксановић, рођен 1980. у Котору, дипломирао из области енергетике, бивши посланик.