Дани и ноћи пуни страха: Брат Јована и Миленке из Бијелог Поља испричао језиве детаље убиства: "Крви је било и на плафону, убица се није заустављао"
Дани и ноћи пуни страха и неизвесности нижу се на подручју Томашева и околине, а ни осмог дана од убиства Јована и Миленке Маџгаљ у селу Соколац код Бијелог Поља нема ни трага од осумњиченог за тај злочин Алије Балијагића. За Балијагићем већ данима безуспешно трагају полиција и војска.
Најтеже је свакако породици Маџгаљ, која је сахранила два своја члана, Јована и Миленку, у које је убица у вечерњим сатима 25. октобра испалио смртоносне хице у њиховом породичном дому код Бијелог Поља. Брат убијених у разговору за "Дан" истиче да не може да разуме да црногорска полиција и војска нису у стању да ухвате бегунца.
Он тренутно борави у породичној кући у којој се десио злочин; ту је с братом, сестрама и родбином. Живе у сталној неизвесности и ишчекивању да починилац гнусног злочина буде приведен правди.
– А све је ово могло да се спречи само да је бјелопољска полиција радила свој посао како треба. Кад су нестале две пушке из куће Булатовића, требало је да га ухапсе јер су сви говорили да је то он урадио. А они га пусте и он онда данима вршља по селу. Пет-шест пута мештани Сокоца и Писане Јеле пријављивали су да је ту, али нико ништа не предузима – огорчен је брат убијених.
Са болом прича како је у трену остао без брата и сестре.
– Брат и сестра су гледали телевизију. Убица је примакао блокове и кроз прозор упуцао брата, који је лежао на угаоној. Према информацијама које смо добили, Јован је остао на месту мртав. Миленка је или била у другој соби или се склонила кад је запуцало, а кад се поново појавила, један метак ју је погодио у шаку, а од другог је страдала. Убица се није заустављао. Прозори су полупани, чауре свуда около. Верујте ми, крви је било и на плафону. Миленка је успела да позове полицију и ти људи су нам рекли да су чули да каже "уби ми брата", а да су потом чули два пуцња и да је онда настао мук – рекао је.
Он има бројне замерке на поступање полиције.
– Обавили су увиђај, био сам ту, на лицу места. Нико нас ништа није питао, да видимо да ли нешто недостаје или да нам дају копију записника. Тек пре два дана, кад је мој синовац отишао да завршава папире, у полицији су му казали да у записнику пише да су изузета два мобилна телефона. А ми смо имали четири, тако да два телефона нема нигде. То значи да их је убица однео. Да су нам те ноћи казали да су пронашли само два телефона, ми бисмо им рекли да их је било четири, и могли су да трагају за њим путем тих сигнала. Овако је та шанса пропала – објашњава он.
Могао је да стигне до Србије за четири сата
Кад су се вратили у кућу након увиђаја, како истиче, видели су да још понешто недостаје.
– Није било пар стотина евра. Било је крви на фрижидеру, одакле је узео нешто сира. Крв је остала и на мојој радној јакни обешеној на чивилуку, коју нису ни однели на вештачење, а где је убица вероватно тражио новац. Још понешто недостаје – каже Маџгаљ. Сматра да је Балијагић одмах стекао предност и умакао и верује да постоји могућност да је пречицама стигао до границе са Србијом, до места Бијов гроб, за шта су му била потребна непуна четири сата.
– Сад нас збуњују све ове информације да је виђен на неколико места, пре свега у Ораховици и Кукуљама. То је његов крај и због тога сумњам да га можда неко крије и храни, да има јатаке – казао је.
Истиче да им више у Сокоцу нема живота, те да ће распродати стоку и отићи из тог краја.
– Након свега што нам се десило, овде нам више нема живота. Страшно је све ово. Да смо их изгубили у саобраћају или на неки други начин, и тад би нам било много тешко, а не овако, да неко дође у кућу и да их побије – додаје брат убијених.
На крају разговора каже да им је убица кућу затворио.
– Ми смо се овде сви подигли и одрасли. Чували смо породично огњиште, одржавали га. Сада више нико не може ту да уђе, а камоли да преспава. Једва ових дана издржавамо. Нема ту ни живота ни рада више. Велика је ово трагедија за нашу породицу, од које се никад нећемо опоравити... Једино се надамо да ће убица бити ухваћен и да ником другом неће наудити.
Ко је Алија Балијагић?
Алија Балијагић је пре осам година у бјелопољском Вишем суду осуђен за кривично дело силовање на седам година затвора, након што је силовао 76-годишњу старицу 30. октобра 2015. године, у приградском насељу у Бијелом Пољу.
- Нема мојих ДНК трагова и зато сматрам да је у питању класична намештаљка - тврдио је он током суђења.
Након тога пуцао је и на полицију.
Балијагић је, како пише ПВ портал, у новембру 2015. током пљачке из једне од кућа у свом селу узео оружје док су се укућани налазили на спавању, а како се сумња починио је више крађа по Бањем селу, Окладима и Павином Пољу. Балијагића на овим просторима памте као разбојника који се одметнуо у шуме, а због разих разбојништава и разбојничких крађа и других дела око две деценије је провео у затвору.
Крајем осадесетих сумњичио се за више крађа по околним селима, након је прешао у Србију. Пре него што је 2003. године пао у руке антитерористичкој јединици МУП-а Црне Горе, Балијагић је по селима пријепољске, прибојске и чајетинске општине, близу нововарошких села, починио серију крађа и разбојништава, упадајући у старачка домаћинства, кријући се од потера и сејући страх и трепет по планинским селима.
У мају прошле године њега су претукла тројица комшија, наневши му тешке телесне повреде, за шта се у Основном суду још води поступак.
Србија Данас/Дан
