ХРВАТИ У БиХ СКУПО ПЛАТИЛИ ЦЕНУ "ШУРОВАЊА" СА БОШЊАЦИМА: Да ли ће на крају постати мањина?
Данас састанак лидера ХДЗ БиХ Драгана Човића и лидера СДА Бакира Изетбеговића на ком ће се разговарати о уставним променама
ХДЗ БиХ и Странка демократске акције (СДА) покушаће договорити модел измене изборног закона Босне и Херцеговине до краја априла, најавили су у уторак у Сарајеву лидери двеју странака Драган Човић и Бакир Изетбеговић.
КРЕНУЛА "ЧИСТКА" У ЦРНОГОРСКОЈ ПОЛИЦИЈИ: Брђанин сменио двојицу шефова у Никшићу!
У Српској од короне преминуло шест особа у последња 24 часа: Познат и број новозаражених
У Хрватској све мање заражених: У последња 24 сата забележно 520 нових инфекција
Они су се састали у још једном покушају да деблокирају политичке процесе и реформе у БиХ, а новинарима су након тога казали да су се начелно договорили о успостављању три међустраначке радне групе које ће решавати проблеме у функционисању Федерације БиХ, договорити измене изборног закона те настојати да подстакну испуњавање 14 препорука које је 2019. године поставила Европска комисија како би БиХ добила статус кандидата за чланство у ЕУ.
Човић очекује да ће до краја априла бити постигнут договор о изменама изборног закона на којима инсистира његова странка, а пре свега око новог начина бирања чланова Председништва БиХ и Дома народа парламента Федерације БиХ.
- Циљ је да конститутивни народи могу да бирају своје легитимне представнике - казао је Човић додајући како је уверен да се то може и без измена устава.
Изетбеговић је ипак одмах упозорио да он не види да се изборни закон може изменити на начин на који то види Човић, односно без измена устава.
Рекао је да је за измене изборног закона нужно спровести пресуду Уставног суда БиХ у случају "Љубић" која се односи на начин формирања Дома народа парламента Федерације БиХ, али и низ пресуда Европског суда за људска права који је утврдио како устав БиХ дискриминише грађане те земље јер им бирачко право ограничава на основу њихове етничке припадности или пребивалишта.
- Нисам правник, али не видим како је могуће изменити изборни закон без измена устава, иако ХДЗ тврди да за то има решење - казао је Изетбеговић.
Јасно је, дакле, да главна хрватска и главна бошњачка странка у БиХ различито гледају на начине уређења изборног закона те државе, 25 година од Дејтонског споразума.
Али ХДЗ БиХ можда губи и битку кад је у питању оно најважније питање - уређење БиХ као државе три конститутивна народа.
Шеф Директората за људска права Савета Европе (ВЕ) Кристоф Поирел дао је пре недељу дана интервју у којем је дао да се наслути како би се у будућности могао срушити концепт конститутивности БиХ. Овде је кључна једна друга пресуда, Сејдић-Финци.
У њој је још 2009. дефинирасо да је одредба према којој се у Председништво могу бирати само чланови конститутивних народа противна документима Савета Европе и да нарушава права осталих који нису равноправни. БиХ је чланица Савета Европе, али до данас није учинила ништа конкретно да спроведе пресуду.
- Босна и Херцеговина мора да схвати да је у њеном најбољем интересу, и у интересу њених грађана, да имплементира пресуду Сејдић-Финци Европског суда за људска права - рекао је Поирел.
- Босни и Херцеговини треба другачији, модернији систем. Постоје политички лидери који су везани уз овај политички систем три конститутивна народа и њима је јако тешко да промене тај систем у нови, али не могу се држати тог старог система заувек" - додао је Поирел не остављајући пуно двоумљења око тога шта жели Савет Европе.
Та би се промјена остварила кроз измјене Устава БиХ, а Хрвати би тиме с временом у БиХ постали мањина.
