ФАТА је добила своју правду, а има ли је за СРБЕ? Да ли ће ЦРКВА заиста бити СРУШЕНА (ВИДЕО)
Случај се односио на цркву коју је Српска православна црквена општина изградила на имовини коју је Фата Орловић, била напустила током последњег рата
- Ово је и од Алаха искушење, није само од Срба, мене је и Алах куш`о да види каква ми је душа. Задовољна сам, хвала људима који су ову пресуду донели, нек носе цркву, који год хоће у своје двориште. Ова три месеца одох својој деци, а они нек је изнесу, нек им је просто! Земљу не бих продала, али да јесам улицу не бих смела да пређем од наших муслимана. Гора ми је била робија од нашијех, него од Срба... И паре су ми нудили, али мени паре не требају.
Овако је Фата Орловић, супруга покојног Шаћира Орловића, кратко прокоментарисала пресуду Европског суда за људска права, којом се Босни и Херцеговини налаже уклањање православне цркве Усековање главе Светог Јована Крститеља из њеног дворишта у Коњевић Пољу. Каже и да јој је доста новинара, већ данима не силази са телевизије, а телефон јој нон-стоп звони...
Представљени резултати истраживања о навикама у исхрани: Важно је да знамо шта једемо
Одбијен му захтев да се брани са слободе: БОКИ 13 ОСТАЈЕ ИЗА РЕШЕТАКА! (ФОТО)
Увек су на погрешној страни! Мило средио СПЕЦИЈАЛАН ДОЧЕК Аднану Муховићу, човеку који мрзи православце
Случај се односио на цркву коју је Српска православна црквена општина изградила на имовини коју су подносиоци пријаве, односно Фата Орловић, били напустили током последњег рата. У међувремену, Бошњаци су се после рата вратили на своја имања, обновили куће, међу њима и Фата, а Срби који су привремено били у Коњевић Пољу, нису више имали где да се врате у Федерацију БиХ. Отишли су даље, остављали огњишта и богомоље и градили нове изпочетка. Отишли су у Бијељину, у Србију, Канаду, Аустралију. Имовина им је у Федерацији узурпирана, уништена, не и обновљена.
Проблем земљишта и изградње цркве у Коњевић Пољу није једини у БиХ. Многобројни су примери узурпирања српске имовине у Федерацији, отимања станова по Тузли и Сарајеву, бесправне сече шума по Нишићкој висоравни. Да ли има правде за њих, да ли ће неко пред судовима покренути ова питања?
Јован Николић, човек који је данас пензионер и који је активно учествовао у изградњи цркве у Коњевић Пољу као функционер у тадашњој братуначкој општинској администрацији каже ове ствари не треба раздвајати:
- Решење је компромис, мислим да црква, али ни српски народ, као ни Република Српска не би смели априори прихватити грубо рушење верског објекта, јер би то био класичан вандалски чин.
Једина два могућа сценарија, сматра Николић, јесу или нагодба са Фатом или постепено пресељење цркве, што је технички изводљиво. Али то изискује време и проналажење нове локације. Све остало било би понижење и Цркве и Републике Српске. То понижење, закључује Николић, то рушење, би уживо преносили сарајевски медији, а у сенци би се смејали и трљали руке они којима је до мира, до Фате и до суживота, најмање стало.
Рат у Босни и Херцеговини је потписивањем Дејтонског мировног споразума окончан 1995. Али тада је наступио други велики егзодус, протерани су Срби из Сарајева, Хаџића, и других северозападних сарајевских општина, јер нису хтели да живе под чизмом Алијине војске. У општину Братунац доселило се, према проценама локалних власти, око 15.000 избеглих Срба.
Јован Николић, председник тадашњег Извршног одбора Општине Братунац, каже да се идеја о изградњи цркве Усековања главе Светог Јована Крститеља у Коњевић Пољу јавила још 1994. године. Потекла је од Срба са Нишићке висоравни и прогнаних Срба са подручја Сарајева.
- То је био један страшан егзодус српског живља под најездом муслиманских хорди - прича Николић.
- Бежећи, они су за собом остављали куће, вековна огњишта, остављали су и своје светиње, своје цркве, које су у Федерацији уништаване. Око 200 породица пронашло је дом и боравиште у Коњевић Пољу у Републици Српској. Некако су се снашли, а касније јавила се и потреба за богомољом која је изграђена на напуштеном земљишту поред пута. Црква је потом 1996. и изграђена прилозима верника, а у то време као општина нисмо ишли са експропријацијом земљишта нити смо ишли у процедуру проглашења парцеле од општег интереса него смо рачунали, у неком каснијем времену да ће доћи до договора. То је била земља извесног Шаћира Орловића, који је касније преминуо, а његова жена Фата је наследила земљу. Рачунали смо и били на путу да се договоримо, али се онда умешала политика и политичари.
Разне кабадахије, каже Николић, свакодневно су вршиле притисак на Фату да не попушта, да све ради у инат.
- И тако се на крају дошло до ове пресуде суда у Стразбуру, пресуде која није смирила страсти нити је исправила криве Дрине - каже Николић.
- Прича око цркве у Коњевић Пољу, истиче, је исполитизована, а иза свега, каже, стоји Странка демократске акције која годинама користи ову тему како би подгревала националну реторику, мобилисала бошњачко бирачко тело и на тај начин добијала изборе.
- То су добро познати методи којима се служи СДА. Питам се, шта ће убудуће смислити, када ово питање буде решено, како ће народе даље завађати - каже Адил Османовића , звани Таран, некадашњи председник СО Братунац,Османовић.
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Манијак (58) напао девојку свог сина! Сатима је малтретирао и покушао да је силује!
Две породице знају ТАЈНУ ОХРИДСКОГ БИСЕРА: Пре него што су је сазнали, дали су ЗАКЛЕТВУ, а кључ је у РИБИ
НЕСТАО МЛАДИЋ (22) ИЗ ПЉЕВАЉА: Дошао да нађе преноћиште, а онда му се губи сваки траг!
Османовић додаје да је управо СДА инструисала Фату да све одбија, да не прави компромис са Србима, да не прихвата надокнаде или замену земље, само је, додаје, било важно дизати тензије.
- Сећамо се добро афере, када је Фата изјавила да ју је звао Рамиз Салкић, потпредседник РС и истакнути члан СДА и нудио јој да поделе новац. Ваљда новац да он купи ту земљу и да касније тргује - прича Таран.
Фата је, кажу мештани, више пута упадала у цркву Усековања главе Светог Јована Крститеља и покушавала да спречи недељна богослужења, па чак и обележавање славе 11. септембра. И све то уз присуство полиције чији су припадници такође неретко били мета напада. И током Божићних празника црква је бивала скрнављена и обијана.
