ФОТОГРАФИЈЕ СА БАНИЈЕ КОЈЕ СЛАМАЈУ СРЦЕ! "Деца ми стално повраћају, а ја сам после потреса само плакао" (ВИДЕО)
Људи су свесни да је многе њихове куће боље срушити него покушати обновити. До тада су били осуђени да спавају - ако су уопште могли да спавају - у донираним кућицама, контејнерима, неки чак и у аутомобилима и караванима.
У сусрету са људима на Банији, у селима око Петриње попут Доње Бачуге човеку споља, добровољцу или новинару, једноставно понестане речи када види размере штете након земљотреса који је погодио то подручје 28. и 29. децембра. Ако нису у потпуности завршене, куће су им толико оштећене да је питање да ли би издржале следећи снажни земљотрес. Стоје злокобно под срушеним крововима и напуклим зидовима.
КОРОНА ПОПУШТА? На болничком лечењу све мање ковид пацијената, мањи број оболелих
СРПСКА ИДЕ КА КОЛЕКТИВНОМ ИМУНИТЕТУ? Студија изнела на светло фрапантне податке!
ЕПИДЕМИОЛОГ ИЗ ХРВАТСКЕ ДЕМАНТУЈЕ СЗО: Под овим условима колективни имунитет је могућ до лета!
Људи су свесни да је многе њихове куће боље срушити него покушати обновити. До тада су били осуђени да спавају - ако су уопште могли да спавају - у донираним кућицама, контејнерима, неки чак и у аутомобилима и караванима. Очајнички очекују помоћ, али не у намирницама и одећи јер их, кажу, имају и више него довољно. "Не шаљите нам храну и воду, пошаљите нам статику", кажу они. Они су истовремено више разочарани него бесни и кажу да им ни десет дана после земљотреса нико из града није дошао, а камоли из округа или државе. Не знају на чему су, а права зима је започела.
- Сад нам треба кров над главом. Наш кров је сада контејнер. Кућице нису трајније решење. Стога позивам све да се укључе и помогну у решавању смештаја људи, да буду топли јер ће бити снега и великих минуса. Не знам ни како ће ти људи преживети - рекао је Јеленко Радмановић, председник Месног одбора Доња Бачуга.
Питали су га како су он и његова породица доживели земљотрес.
- Првих дана сам само плакао, али онда сам схватио да морам бити јак да бих посетио људе, да бих видео како су. Имам мало оштећења код куће, али моја деца су и даље у страху. Они повраћају из страха, туку се из страха - каже он.
На крају се захваљује свима који су им до сада помагали: "Хвала читавој Хрватској, хвала Европској унији и свим земљама бивше Југославије. Сви су се умешали, упркос превидности, било коме ко је смогао снаге."
Кућа Милана Паропатића није се срушила, али је злослутна. Били су статичари, прегледали су то.
- Цела кућа је напољу, али углови су унутра испуцани - рекао је Милан, који је пет ноћи након земљотреса спавао у каравани испред куће. Покрио га је церадом и причврстио кровном плочом.
- После земљотреса, жена је доживела нервни слом, па је по њу дошао син из Немачке и одвео је тамо. Провео сам четири или пет ноћи овде у приколици. Повукао сам шпорет на дрва поред приколице да буде мало топлије. Спољашњост куће изгледа добро, али унутар носећих зидова је лоше, испуцало - каже док пуши цигарету.
Милан сада спава у радионици у приземљу куће и не жали се превише.
- Имам све што ми треба што се тиче хране и одеће. Добијемо све, обавезно нас посетите, мислим да се нико не може жалити на то. Само, колико знам, нико из Града није дошао. Где год да долази, постоје и гори услови од овог. Има и горег и горег - каже он.
Три куће породице Обрадовић у истом дворишту и штала су тешко оштећене и у њима је опасно боравити. Стога Стана Обрадовић, њен супруг и син и комшија сада живе у контејнеру, новом и великом, смештеном у дворишту које је поклонио пријатељ. Ипак, каже, тешко је спавати у контејнеру поред три куће у које му није дозвољен улаз.
- Земљотрес ме погодио у кући. Не знам како сам дошла до врата. Држала сам се тамо док није прошло, а онда сам изашао и почела да кукам. Имам 70 година, али никада нисам доживела овако нешто - каже Стана.
И она скромно каже да јој ништа не недостаје... осим крова властите куће над главом.
Данијелу су срели и у Доњој Бачуги. Није желео да се снима и каже презиме. Читав предњи зид његове породичне куће се срушио, па је сада - каже у шали - промаје колико хоћете. Био је у војсци 27 година и један од његових бивших војника из Винковаца, чувши шта се десило са Данијелом, донео му је караван. Али Данијел га је дао другима и спава сваке ноћи у колима.
- Дао сам караван другима јер сам се бринуо о свом. Жену и двогодишњу ћерку одвео сам у Србију код рођака своје супруге. На сигурном су и тада летим уоколо и помажем. Идем у патролу због ових пилића који краду около. Спавам два-три сата у колима, па одем у Петрињу на бензинску пумпу, наточим гориво, купим кафу за себе. Видим полицију и успут им купим кафу, изненадим их... До сада сам потрошио најмање 150 литара горива, али аутомобил се загрева као луд - рекао нам је.
Ни Сенад Чибрић није био расположен за снимање, али показује унутрашњост свог великог комбија. Ту је између седишта поставио дрвене клупе и преуредио их за спавање. Његова кућа је "преживела" земљотрес, он је нетакнут, али његова деца су од тада у великом страху и не желе да спавају у кући.
- Деца спавају у комбију, њих петоро, од којих једно има посебне потребе. Спавају овде од другог снажног земљотреса. Не могу да их натерам да спавају у кући. Најстарија ћерка има 14 година и покушала је да спава у кући, али није могла. Ово ће имати велике последице по њих. Премали су и уплашени - каже Сенад.
Возач је у међународној транспортној компанији. Шеф му је рекао да може још неко време да остане код куће, али онда се мора вратити на посао. Сенад се жали да држава не реагује на случајеве попут његовог, јер вјерује да би то требало надокнадити послодавцима, тако да он и њему слични из подручја погођених земљотресом могу остати код куће док се штета не поправи и земља се не смири. И захвалан је свима који су прискочили у помоћ.
- Нико није гладан, нико није жедан. Само ако нестане струје, то би била катастрофа - закључује он.
