СТИЖЕ ПРОЛЕЋЕ А ГРИПУ НИ ТРАГА: Где је "нестао" најпознатији вирус на свету?
Како објашњава хрватски епидемиолог, највероватније узрок томе је придржавање мера и ношење маски
Стиже пролеће, а грипу ни трага ни гласа, барем што се тиче службених пријава. Овај познати вирус прво посети јужну хемисферу, где је ове године број оболелих био знатно мањи него претходне сезоне грипа, па се сличан сценарио очекивао и код нас, на северној хемисфери.
СУЛУДЕ ЂУКАНОВИЋЕВЕ ИГРЕ: Мило поново НАПАДА Србију и УПИРЕ ПРСТОМ у Београд!
КОРОНА ДИКТИРА ПРАВИЛА: Словенија продужила мере за још недељу дана
ОГЛАСИО СЕ ЈОАНИКИЈЕ: Неприхватљиво је да Дака говори у моје име, Вучић нема никакве везе са покушајем атентата
Међутим, у суседној Хрватској није било пријављених случајева грипа, а према последњим извештајима ЕЦДЦ-а, Европског центра за превенцију и контролу болести, има ту и тамо спорадичних случајева грипа, а детектовани су вирус грипе А и Б.
Што се догодило с тим познатим нам вирусима у доба корона пандемије објаснила је у разговору за Глас Истре епидемиолог Бранка Сеп-Шевердија из Завода за јавно здравство Истарске жупаније.
- Заиста је врло ниска активност грипе на северној хемисфери, а то је највероватније због утицаја различитих јавноздравствених и социјалних мера које се проводе како би се смањио пренос вируса САРС-ЦоВ-2 - истакла је.
- Већ прошле сезоне грипе приметили смо да је пандемија коронавируса узроковала нагли крај епидемије грипа или, боље речено, да је засенила епидемију грипа. Било је врло тешко разликовати симптоме грипе од симптома корона инфекције - додаје др Сеп-Шевердија.
- Иако је већина стручњака прогнозирала да ће паралелно циркулисати и вирус грипа и коронавирус, ипак није до тога дошло. Ја сам и тада некако била сигурна да ће само један од њих превладати те да је могуће да ће можда један вирус и потпуно изостати из циркулације - тумачи ндр. Сеп-Шевердија.
Највероватнији разлог је, каже, што се због пандемије коронавируса цео здравствени систем организовао на превентивне мере те су противепидемијске мјре (ношење заштитне маске, физичка дистанца, дезинфекција руку) у значајној мери придонеле спречавању ширења како вируса короне тако и других респираторних вируса међу које спада и вирус грипа.
