ХЛАДАН ТУШ ЗА ПОРОДИЦУ ИЗ ПЕТРИЊЕ: Остали без склоништа, деца се плаше да уђу у кућу!
Контејнери су, наравно, данас најтраженија роба на петрињском подручју.
Они привремено пружају сигуран кров над главом, место где многе породице могу бар мало да се наспавају. За то је контејнер користила и петочлана породица Видовић у Петрињи.
КАТАСТРОФА У "ГРАДУ ДУХОВА": Земљотреси не престају, а у Петрињи још чекају контејнере
ДРАМА КОД ЗЕНИЦЕ: Повређено пет рудара - има животно угрожених
Али како су хрватске Новости прво јавиле, хладан туш уследио је убрзо након што су примили контејнер.
Најавили су заплену та четири лимена зида јер је кућа у међувремену добила зелену налепницу. Глава породице Боро огорчен је целом ситуацијом.
- Тражио сам приватни контејнер преко свог рођака, нисам прошао кроз Црвени крст. Да сам знао да ће га узети за пет дана, рекао бих му да га не истовари. Нека га носи, уопште не желим да причам о томе... - рекао је.
Кроз разговор смо сазнали да су набавили контејнер јер се њихова три сина боје да спавају у кући. У време земљотреса, Боро је био горе са синовима, мајка је била у подруму, а супруга у башти. Кад је почело да се тресе, старији синови су истрчали, а он је узео најмлађег у наручје и скочио низ мердевине у приземље. Обоје су пали, али срећом нису повређени, бар не физички. Али њима је остала психолошка траума.
Најмлађи има три године и чим стигне кући плаче. Најстарији је у среду напунио 16 година и због земљотреса данима није могла да једе.
На крају су одлучили да њега и његовог средњег сина, који има 14 година, на неколико дана пошаљу стрицима у Босну. Али они се морају вратити, школа почиње и тешко им је да буду раздвојени.
Контејнер су добили преко његовог рођака, нису желели да прођу кроз Црвени крст, јер има оних којима је то више потребно. Стигао је из Задра, а они не знају ко је давалац.
Пола сата након што је истоварен, стигао је човек који се представио као добровољац са Мошћенице, осликао кућу и контејнер и рекао им да ће им их узети за пет дана (?!).
За њих је контејнер требало да буде њихов дом најмање месец дана, док се не поправи кров и деца се навикну на кућу. Али уместо тога, поред страха од земљотреса, сада постоји страх да ће остати без јединог склоништа у којем могу бар мало да одспавају.
