ХОЋУ КОРИДОР ДО ВИДОВДАНА МАКАР БИО КОЗЈА СТАЗА, НЕЋУ ДА ДЕЦА УМИРУ! Епска акција "Коридор 92" која је спасила Српску
У лето 1992. снаге лојалне крњем Председништву БиХ, потпомогнуте редовном хрватском војском, готово месец и по дана су држале у потпуном окружењу Војску РС
Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да деца умиру!
"Захтевамо нову Владу са новим премијером!" Мандић никад оштрији: Црна Гора је подељена по свим шавовима
РУСИ УДАРИЛИ ПАЦКУ ЦРНОЈ ГОРИ: Резолуција о Сребреници их је озбиљно наљутила, имали су шта да кажу Подгорици
ПОЈАВИО СЕ СНИМАК ЗЛОЧИНА: Непозната особа у пола ноћи поставила и активирала експлозивну направу (ВИДЕО)
Овим речима је пре 29 година тадашњи командант Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске генерал Момир Талић покренуо епску акцију "Коридор 92", којом је спасена најмлађа српска држава.
Наређење је издао потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један. До 6. октобра је у потпуности ослобођен потез којим је био блокиран једини копнени пут између територија под контролом ВРС на истоку и западу земље.
У лето 1992. снаге лојалне крњем Председништву БиХ, потпомогнуте редовном хрватском војском, готово месец и по дана су држале у потпуном окружењу Војску РС на подручју Босанске Крајине. Према подацима генерала Мартина Шпегеља, у Босанској Посавини се налазило осам бригада ХВО, које су се мењале или су све време биле присутне.
Почетком маја сви путни правци који су западне делове Републике Српске спајали са источним делом и Србијом били су пресечени. Последња копнена веза између западног и источног дела БиХ под контролом српских снага била је саобраћајница Бањалука-Добој, али и та веза је пресечена 15. маја 1992, када су припадници територијалне одбране Тузле масакрирали колону ЈНА, која се повлачила из тог града.
Генерал Миломир Савчић, председник Борачке организације Републике Српске, истиче да је ово била прва велика борбена операција ВРС.
- Реч је о блиставој, брзој и ефикасној војној операцији, због чега сви њени учесници, од планера до бораца, заслужују наше вечно сећање. У војном смислу то је била прва велика војна операција ВРС којом смо показали да смо не само у оперативном већ и у практичном смислу способни за извођење и најсложенијих војних задатака. Истовремено, због своје важности, пробој "коридора живота" је била једна од пресудних војних операција ВРС - истиче генерал Савчић.
Окидач за операцију "Коридор 92" сматра се смрт 12 беба у бањалучком породилишту услед недостатка кисеоника, јер су путеви снабдевања били пресечени. Дана 24. јуна Први крајишки корпус је кренуо у пробој кроз положаје које су држале ХВО и ХВ између Модриче и Градачца и повезивање са Источнобосанским корпусом ВРС. Секундарни циљ били су напади у правцу Дервенте и Босанског Брода. Примарни циљ је остварен 26. јуна 1992. ослобађањем села Милошевац и Чардак, код Модриче, после два дана тешких борби. Након тога снаге ВРС су кренуле у правцу Модриче и 28. јуна су заузеле град.
Друга фаза офанзиве покренута је 4. јула. Састојала се од напредовања ВРС према Дервенти, Босанском Броду и Оџаку, с циљем избијања на Саву, а тиме, уједно, и на границу са Хрватском. Дервента је убрзо заузета, а ВРС је наставио да наноси ударце хрватским снагама, па је 12. јула заузет и Оџак.
- Операција "Коридор" је била витална за опстанак Републике Српске јер је цела Крајина била одсечена од снадбевања. Она је била реакција на упад регуларне хрватске војске с једне и хрватско-муслиманске војске с друге стране. Они су имали за циљ да се пресече Република Српска на два дела, да се изолује Крајина и да се на тај начин РС примора на предају. У том моменту је за РС било бити или не бити - каже за Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, ратног команданта Војске РС.
Дарко Младић додаје да је та операција била веома сложена.
- Захтевала је учешће великог броја војника, официра и старешина, где су на првим линијама учествовали и генерали. Међу њима су у првим редовима били Ратко Младић, Момир Талић, Бошко Келечевић, Новица Симић, али и други команданти корпуса. Операција је била успешна и због тога што је војно руководство примењивало неке иновативне тактике и начине вођења операција, захваљујући којима су противници потиснути, а РС одбрањена. Важно је напоменути и да су се у том периоду у Дервенти и Броду дешавали стравични злочини над српских становништвом, где су били формирани логори за српске цивиле и где су била бројна силовања и мучења, за која до дан-данас нико није одговарао. Акција "Коридор" је, с друге стране, захтевала и ослобађање тих жртава које су биле подвргнуте мучењу и тортури - каже Младић.
Раденко Пузић, председник Удружења Првог батаљона војне полиције ВРС, каже да је у Дервенти у то доба била веома специфична ситуација.
- Један део ВРС је покушавао да уђе у град, док су други чували линију у намери да спасу српска села и да се не пресече путна комуникација према Добоју. Генерал Талић није донео одлуку да се користе главне путне комуникације него да коридор иде кроз Требаву, кроз шуму. Морал је био огроман, не може се мерити ничим, готово да је за историју. Дуго су падале кише, али ни блато ни неприступачност терена нису спречили да се Коридор успостави са снагама специјалног батаљона Друге посавске бригаде - сећа се Пузић.
У блиставој операцији ВРС је заузео 760 квадратних километара. Учествовало је више од 50.000 бораца, погинуло је 413, а рањено 1.509 припадника ВРС.
- Момир Талић
- Бошко Келечевић
- Боривоје Ђукић
- Славко Лисица
- Новица Симић
Они нису дочекали да виде слободу. Због недостатка кисеоника у болници у Бањалуци умрло је 12 беба:
Име мајке Рођење Смрт Име бебе
- Душанка Ђукелић - 22. 5. 1992. - 22. 5.1992. - Ненад
- Живка Кнежевић - 22. 5. 1992. - 23. 5.1992. - Никола
- Фата Дедић - 23. 5. 1992. - 27. 5. 1992. -
- Жељка Тубић - 19. 5. 1992. - 28. 5. 1992. - Бојан
- Зилха Мурица-Делић - 1. 6. 1992. -1. 6. 1992. -
- Нађа Пушкар - 29. 5. 1992. - 1. 6. 1992. - Раиса
- Сафета Медић - 26. 5. 1992. - 2. 6. 1992. - Емина
- Драгослава Марић - 3. 6. 1992. - 5. 6. 1992. - Данијел
- Драгица Комљеновић - 24. 5. 1992. - 7. 6.1992. - Душана
- Милена Сандић - 15. 6. 1992. - 16. 6. 1992. - Радијана
- Маида Ђуран - 17. 6. 1992. - 17. 6. 1992. - Маид
- Грозда Рауш - 28. 5. 1992. - 19. 6. 1992. - Владимир
Преживели су само Слађана Кобас и Марко Медаковић. Слађана је због тешких последица недостатка кисеоника преминула 9. фебруара 2006. у 13. години.
Марко и данас дише с трећим плућима, церебралном парализом, хематомом на мозгу и кривом кичмом, а о његовој судбини је Сњежана Брезо снимила документарни филм.
