Срамна одлука у Хрватској: Усташки поздрав ''делимично'' забрањен!?

Када данас Комисија за суочавање са последицама тоталитарног режима одлучи треба ли звезду петокраку и усташки поздрав "За дом спремни" забранити или не, тек следи законска процедура која мора да буде потврђена у парламенту. Иако се чекао последњи тренутак за одлуку Комисије,  незванично се сазнаје да ће поздрав "За дом спремни" бити забрањен, уз изузетак који би био крајње апсурдан, а то је да може да се користи - у грбу Хрватских одбрамбених снага!

Уосталом, управо је тај грб на табли која је била постављена у Јасеновцу, изазвао највише спора. Са оваквом одлуком, то би значило да се табла са све усташким покличом, може вратити на старо место.

Ако то буде и званични став Комисије, онда ће усташки поздрав "За дом спремни" бити готово легализован. Наиме, користи га у овом часу, осим неколико минорних политичких станака, само ХОС, а већина чланова Комисије тврди да је тај грб у којем је уклопљен усташки поздрав створен деведесетих година и да тада нико није имао ништа против. Тако би "За дом спремни" остао у грбовима, а свако извикивање на фудбалским утакмицама и јавним местима било би кажњиво.

Сигурно је само то да оваквим решењем не би били задовољни ни Срби, ни Јевреји и да би само продубило разлике и поделе. То би истовремено дало крила члановима ХОС да усташки поздрав у грбу постављају на свим местима у Хрватској, а сигурно је да би табла поново из Новске, где је привремено смештена, била враћена на место где је био злогласни логор.

Буде ли на крају Комисија, којом председава председник ХАЗУ др Звонко Косић, донела такав став, отпори према истицању усташког поздрава биће снажнији него до сада. Није искључено да би у случају да хрватска влада покуша на тој основи да предложи законска решења дошло и до пуцања сарадње ХДЗ и SDSS, што би значило и нове изборе.

Сваки изузетак, поготово онај који би легализовао грб ХОС, значио би да "За дом спремни" остаје и даље у Хрватској.

Поздрав "Смрт фашизму, слобода народу" је прошао јер већина чланова Већа сматра да је управо уз тај поздрав 1945. године припојена Истра и део Далмације Хрватској.