Хрватска црква подиже споменик духовном вођи усташке НДХ Алојзију Степинцу

Хрватска католичка црква планира да 8. маја у насељу Зрин у општини Двор у Сисачко-мославачкој жупанији открије споменик кардиналу Алојзију Степинцу!

О томе и о обележавању 75. годишњице страдања становника насеља Зрин, које су, како се тврди, током Другог светског рата спалили партизани, разговарано је данас на седници бискупа Загребачке црквене покрајине у Сиску.

Скупом је председавао загребачки надбискуп Јосип Бозанић који је рекао да је поносан оним што чини сисачка црква.

Одајући признање сисачком бискупу Кошићу, иначе у јавности познатом по својим десничарским иступима, Бозанић је рекао да се неки догађаји, посебно у Сиску, не смеју заборавити, јер заборав ствара могућност њиховог понављања.

- Тако и спомен на трагедију Зрина треба оживети, јер је важан не само за овај крај него и општу хрватску историју. И споменик блаженом Степинцу који ће се овде поставити је знак историје цркве и хрватског народа и тако је постао симбол препознавања хрватског и католичког идентитета – рекао је Бозанић.

Кардинал Степинац, који се током рата приклонио усташком поглавнику Анти Павелићу, једна је од главних тачака спора између Католичке и Српске православне цркве.

Док Католичка црква у Хрватској чека да Ватикан канонизује Степинца, СПЦ се томе жестоко противи, а до сагласја није дошло ни након више заседања мешовите комисије двеју цркава која је формирана на иницијативу папе Фрање.

По уласку Немаца у Загреб 1941.године Степинац је подржао оснивање НДХ.

Био је политички ментор и духовни отац Анте Павелица, благосиљао је усташке злочинце који су клали Србе, Јевреје и Роме, а после рата их је скривао у седишту Католичке цркве у Загребу.

У свом дневнику Алојзије Степинац с пуно мржње пише о православним Србима и наводи план за унијаћење.

Иако Католичка црква очекује да ће папа Фрања сам одлучити о канонизацији Степинца, то се до данас није догодило. Упркос томе, међутим, Хрвати га славе као да је већ проглашен светим.

Иначе, у историји је остало забележено шта је Степинац својевремено говорио:

- Хрвати и Срби два света, северни и јужни пол који се никад неће приближити осим чудом Божјим. Православље је највеће проклетство Европе, скоро веће него протестантизам. Ту нема морала, нема начела, нема праведе, нема поштења – писао је Степинац.

Он је радио на покрштавању православаца, а у његовом седишту у Каптолу после рата нађена је усташка документација и злато које су усташе опљачкале од Срба и Јевреја.

Због сарадње с окупатором и усташама Алојзије Степинац осуђен је на 16 година затвора, али је 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где је као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала, а где је и умро 10. фебруара 1960. од ретке болести.

Хрватски сабор је 14. фебруара 1992. донео декларацију о осуди политичког процеса и пресуде Степинцу, према којој је наводно био неправедно осуђен на монтираном процесу, а оптужбе да је трован никад нису доказане.

Папа Јован Павле II прогласио је Степинца блаженим у Марији Бистрици 3. октобра 1998, а помен на њега - Степинчево - пада 10. фебруара.

Иначе, култ Алојзија Степинца је веома распрострањен међу Хрватима, а кад се на то дода константна мржњу према Србима, клањање, ратни злочини, питање које се поставља је да ли је НДХ икада престала да постоји, сматрају стручњаци.