Хрватска је НАЦИЈА НЕПИСМЕНИХ: Професори поражени бројем ГРЕШАКА у студентским радовима

Да Хрватска постаје нација неписмених, брига је хрватских стручњака за језик и медија који о томе извештавају. Према наводима, све је већи број студената чији су (руком писани) есеји нечитљиви и пуни правописних грешака. Тако их муче ијекавско –ије и –је, бркање слова ч и ћ, писање присвојних придева великим, уместо малим словом, што илуструју примером "хрватски", којег "добар део студената" погрешно пише "Хрватски".

На списку крваца, према мишљењу стручњака, прво место деле образовни систем и електронска комуникација.

С једне стране, број часова хрватског језика од основношколског ка факултетском образовању значајно се смањује, тако да основци седмично имају пет часова матерњег језика, гимназијалци четири, ученици струковних школа три до четири, у зависности од програма. Међу последњима има и оних категорија у којима се хрватски изучава само током прве две године школовања, као у случају медицинских сестара, за које стручњаци питају због чега су "толико неважне да им се занемарује учење хрватског".

Са друге стране, електронска комуникација – брза и скраћена, оличена у емотиконима, клиповима и сличицама, утиче на проблем са писањем и рукописом, на слабије разумевање језика и недостатак комуникацијских вештина.

Ипак, међу професорима има и оних који се жале на слаб ниво писмености и оних који су добри говорници. Тако хрватски медији наводе да "је готово немогуће разазнати велико почетно Г од Д, З од С", те да су "слова в, м или н, к или х готово идентична", као и да је "тешко рећи пише ли ‘покрет’ или ‘поредак’." Универзитетски професор који је изнео ову примедбу, пронашао је у једном раду 16 читко написаних речи у три реченице састављене из 55 речи укупно, што је, како је сам оценио – поразно.

СЕКС СКАНДАЛ ТРЕСЕ ХРВАТСКУ: Процуреле шокантне фотографије саборског заступника ХДЗ (ВИДЕО)

Слично томе, у писменом саставу дужине једне шљафне (28 до 30 редова), друга професорка пронашла је чак 42 правописне и граматичке грешке.

Сагласни у томе да деца све мање познају речи, "иду на дословност и не хватају смисао између редова", стручњаци ипак не виде проблем у броју часова хрватског језика у школама, већ у преобимности градива и настави која не прати развој екектронских облика комуникације, а која прожима живот ученика већ од основношколског периода.