"ДАЈТЕ ПАВЕЛИЋУ ВРЕМЕНА И ЛИКВИДИРАЋЕ СВЕ СРБЕ" Откривени језиви детаљи из писама Степинца упућених папи Пију XII
Ратни министар апсолутно гарантовао да или ће Хрватска да буде католичка земља, или је неће бити
Делови писама које је загребачки надбискуп и кардинал католичке цркве Алојзије Степинац током 1941. године слао папи Пију XII, коначно су објављени и сасвим сигурно бациће потпуно ново светло на Степинчеву улогу у прогону Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Из писама се недвосмислено може видети да је хрватски кардинал не само био упознат са језивим прогоном, већ га је и подржавао, правдајући га "мањим злом у односу на оно што би чинили нацисти".
ТРЕСЕ СЕ СРБИЈА: Због ОВЕ рекламе настао је колапс на интернету! (ВИДЕО)
ЈЕЗИВА ТРАГЕДИЈА У ЛУШТИЦИ: Таст убио зета па извршио самоубиство
МОРА СЕ ПРЕИСПИТАТИ МИЛОВА УЛОГА: Да ли је и како Ђукановић учествовао у сервисирању НАТО агресије
Ова сазнања, на која жмури већина у Хрватској, истовремено учиниће тежње да се Алојзије Степинац прогласи за свеца још упитнијом.
У писмима, које је недавно у интервјуу ХРТ-у помињао и сам патријарх Порфирије, кардинал Степинац отворено пише о увођењу расних закона у НДХ као "начину да се удовољи нацистима - уз опаску да је "много мање зло то што су Хрвати донели овај закон, него да су Немци преузели сву власт у своје руке". Посебно су спорни делови писма из 14. јуна 1941. у којима Степинац са поприличом равнодушношћу говори о "ликвидацији шизматика", како су у НДХ називани православци.
- Велики је интерес Срба шизматика да уђу у Католичку цркву. Сигурно то чине под дојмом да власт подржава католичанство. Али не може се порећи нити да их тјера и сва биједа шизматичке цркве… Вјерујем, када би поглавник Павелић био 20 година на челу владе, шизматици би били посве ликвидирани из Хрватске - пише дословце Степинац папи Пију XII у писмима које је објавио хрватски портал нет.хр.
"Или ће Хрватска бити католичка, или нека нестане"
Загребачки надбискуп у истом том писму, позивајући Свету столицу да призна НДХ, користи прилику да још једном нагласи "о каквој се борби у новоствореној хрватској држави уствари ради".
- Не сумњам Свети Оче да се овдје води очајна борба на живот или смрт између шизме која је представљена у српству и католичанства представљеног у Хрватима.
У писму датираном на 16. мај 1941. године, Степинац наводи потребу да се православно становништво преобрати у католичанство.
Став патријарха Порфирија о Степинцу
О писмима Степинца папи говорио је недавно и patrijath Порфирије у интервјуу ХРТ-у. Он је на питање о канонизацији Степинца одговорио врло одмерено, похваливши ангажман папе Фрање, а рад заједничке комисије представника Католичке цркве и СПЦ-а означио плодотворним и корисним.
Онда је уследила реченица која је изазвала највише реакција:
- У рукама имам писма која је Степинац упућивао Пију XII. и из којих заиста могу да се нађу места која јесу дубоко проблематична. Што не значи да он није живео у тешком времену и да се може сагледавати у црно-белој техници - рекао је патријарх у интервјјуу.
- Пошто је власт католичка, осјећа се велики пораст обраћења Жидова и православних шизматика (тим термином Степинац назива православне Србе) у католичанство. Морамо бити врло пажљиви приликом њихова примања, пошто су у питању материјални интереси, наводи Стјепинац, а онда, писмо завршава следећим речима које јасно говоре да је подржавао и залагао се за етнички и верски чисту НДХ и то по сваку цену:
- На крају, потпуно искрен, могу примијетити да у круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу. Ратни министар (Славко Кватерник) ми је апсолутно гарантирао: или ће Хрватска бити католичка земља, или нека нестане - пише Степинац и закључује:
- Жеља оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо.
У тренутку када Степинац пише ово писмо већ неколико недеља постоји логор Даница покрај Копривнице у који усташе одводе стотине (а ускоро и хиљаде) невиних Срба и Јевреја. Две недеље пре Степинчевог писма, 28. априла, усташе су поубијале двестотињак сељака српске националности из села Гудовца крај Бјеловара, а само три дана пре тог писма (12./13. маја) близу 400 Срба из Глине и околине. Наравно то нису и једине невине, цивилне жртве усташког режима у поменутом периоду. И наравно, о свим наведеним, и овде ненаведеним случајевима, надбискуп Степинац је био одмах обавештен.
