ЗАДАР ПОТОПЉЕН, У ЗАГРЕБУ СНАЖНИ ГРОМОВИ ТРЕСЛИ ПРОЗОРЕ: Познати метеоролог открива да ли ова временска апокалипса стиже и у Србију
Снажно невреме које је у току прошле ноћи протутњало Хрватском креће се ка црногорском приморју.
Прошле ноћи и током дана снажно невреме захватило је део Хрватске. Загреб је био погођен снажном грмљавином, док је Задар "потопљен" великом количином кише.
СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО КОМШИЛУК! Тресло се у две државе!
"МОРА ДА НАПУСТИ ТЕРИТОРИЈУ" Хрватска протерује српског дипломату - проглашен персоном нон грата
У Вуковару нападнут аутомобил са српским студентима! Викали и насртали рукама на возило (ВИДЕО)
Громови су били толико јаки да су се тресли прозори, па је деловало као да их је уздрмао земљотрес, док је у Задру за само сат времена пала месечна количине кише.
Да ли ће ово невреме стићи до Србије и хоће ли и нас погодити грмљавинска непогода и ова количина падавина, открива метеоролог РХМЗ Слободан Совиљ.
- Што се тиче унутрашњости Балканског полуострва, не очекујемо такве грмљавинске развоје нити такве количине падавине које су изазвале проблеме на Јадрану. У Србији се очекују падавине од 15 до 30 л/м2 при чему ће оне бити најизраженије у централном појасу земље, али је то далеко мања количина од пљусковитих падавина на западном Балкану, где је за само за сат времена пало више од 50 л/м2, а за цео дан прогнозирано је и 100 л/м2, наводи Совиљ.
Метеоролог објашњава да је атмосфера нестабилна, а да је додатно изражено поље ниског ваздушног притиска, циклона који се формирао у ђеновском заливу због чега су погођени Задар и Загреб.
- Ако гледамо развој времена у наредна 24 сата та зона ће се премештати више ка црногорском приморју и ка планинским странама које су окренуте ка мору (наветреним странама планина) и тамо можемо очекивати ту количину падавина. У Србији се очекује знатно мање падавина - наводи Совиљ.
Откуд громови када је хладно?
Објашњава даље да грмљавина каква је регистрована у Загребу јесте најкарактеристичнија за лето, јер се тада стварају олујни облаци, али се они могу јавити било кад током године, иако се у зимској половини дешава ређе.
- Основни услов јесте да постоји довољна количина енергије нестабилности у атмосфери, а потребна је и количина водене паре односно влажног ваздуха који би из нижих делова атмосфере био подигнут на веће висине. Киша која се очекује код нас на планинама југозападне Србије из кише ће прећи у снег, али неће бити већих проблема јер се то уобичајене количине падавина за ово доба година - каже Совиљ.
Додаје да су већи део месеца код нас обележиле температуре у границама просека и мало изнад просека, али да ће последња декада бити хладнија у односу на првих двадесетак дана новембра.
