ХРВАТСКА ЗБОГ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЖЕЛИ ДА СЕ НАМЕТНЕ КАО СИЛА БАЛКАНА: Желе да ОНИ "решавају" Косвско питање - намећу се као ВОЂЕ коалиције против СРБИЈЕ
Хрватска покушава да се наметне себе као силу на Балкану.
Већ деценијама, Хрватска жели да се представи као велика сила и због тога на остале државе бивше Југославије гледа са супериорношћу. Са друге стране, од Фрање Туђмана, сви хрватски политичари били су промотери косовске независности, па отуда Милановићева изјава дата приликом посете Приштини не би требало да чуди.
Милановић је отпутовао како би Бадње вече провео са хрватским трупама које се налазе у саставу Кфора. Том приликом је изјавио да не разуме чланице ЕУ које нису признале косовску независност, као и да ће се лично заложити да се то исправи. То, практично значи да ће Хрватска узети активну улогу у дипломатском наговарању пет преосталих чланица ЕУ да признају независност Косова и Метохије.
ХРВАТСКА МЕЂУ НАЈГОРИМА У ЕУ, ЕВО КО ЈЕ НАЈБОЉИ: Објављена нова табела вакцинисаних против короне (ФОТО)
ОСМАНИ ТРАЖИ ПОДРШКУ МИЛАНОВИЋА: Желе да се Хрвати заузму више за права лажне државе Косово
НАША ДРЖАВА ЈОЈ ЈЕ ОПСЕСИЈА! Вјоса Османи пред македонским председником ударила на Србију и Русију
- Мени лично Косово је драга држава. Косово је земља која ће врло брзо у политичком погледу моћи да се придружи међународним организацијама. Изненађујуће је колико се мало зна о Косову чак и у земљама ЕУ - казао је Милановић.
Хрватска има комплекс због чега жели да се представи као велика сила
Потребу да се Хрватска представи као велика сила, Хрватска вуче из комплекса који је имала због положаја у бившој Југославији, каже историчар Чедомир Антић.
- Осећај да је на другом месту, што није увек било тачно, живи и данас. И одатле потреба хрватских политичара да Косово, Македонију, Црну Гору, БиХ, виде као некакве млађе партнере у послу који се пред Западом представља као некакав културтрегеризам, некакво заступништво ЕУ - објашњава он.
Однос између Приштине и Хрватске сличан је односу који су имали Пољска и Украјина у доба украјинског председника Леонида Кучме, између 1994. и 2005, додаје Антић.
