Исповест рођаке Ратка Младића: Заробили су ме због презимена, радили су ми шта су хтели
Потресно
Чувар у заробљеништву ме је тукао и “изводио” ме кад је њему био ћеф, радио ми је шта хтео. Он је живео и радио као конобар у хотелу у Храсници где сам и ја живела. Била сам у заробљеништву 366 дана са сином од 15 година. Проблем сам имала због свог презимена - испричала је на почетку своје исповести Слободанка Младић, рођака Ратка Младића, која је мучена и силована у току заробљеништва у БИХ.
КО СЕ ПЛАШИ РАТКА МЛАДИЋА: Хаг не жели да пусти на лечење генерала
Наставља се ТОРТУРА Хашког трибунала над РАТКОМ МЛАДИЋЕМ! Није их БРИГА што он УМИРЕ!
Слободанка и њен син Младен заробила је бошњачка паравојна формација 1992. године, а размењени су после тачно годину и једног дана. Она је истакла да када је избио рата, на вратима су јој се појавили момци који су се представили као припадници војне полиције када је ухапшена и од тада почиње њена трагедија.
Изгубила и стан
Са сукобом у БиХ и одласком у заробљеништво изгубила је и свој стан који није успела поврати јер по закону у БИХ морала би да проведе две године две године у том стану.
- Да морала би да се вратим у стан и да живим тамо две године ја за то нисам имала снаге, а и нисам желела да сина који је био са мном у заробљеништву опет им сервирам на тацни - испричала је она рекавши да сада живи у Новом Граду у Републици Српској и потпредседница је Удружења жена жртава рата Републике Српске.
- Заробљена сам 18. маја 1992., а размењена 19. маја 1993. У питању је затвор у Храсници, насељу где сам и живела. У заробљеништву спавали смо на голом бетону, без ичега, са ужасном храном, са тоалетом где и лежимо. У ћелији је било по седам осам жена, док једна не легне на бок није могло нормално да се лежи ако једна лежи на боку, биле смо као сардине. Имала сам велики проблем јер сам рођака Ратка Младића и зато сам била у заробљеништву. Звали су ме “Жута” јер нису желели да изговарају име због Слободана Милошевића а презиме због Ратка - испричала је Слободанка и додала да је и њен син Младен био у истом затвору али у мушком делу одвојен од ње.
Син Младен као и она преживели су трагедију која је оставила последице.
- Старији син ми је погинуо на ратишту, остала су његова жена и двоје деце. Имао је само 22 године када је погинуо и његови ћерка син и жена живе у Добоју. Муж ми је умро 2001. године, а син који је био са мном у заробљеништву убио се 2011. Имам троје унучади ја водим бригу о њима - прича Слободанка са сузама у очима.
Упркос трагедијама она је била спремна да сведочи о свему и да њеног мучитеља стави иза браве. Иначе реч је о човеку којег је она познавала од раније.
- Био је један од оних који ме је тукао, малтретирао, као и мог сина. Изводио ме кад је њему био ћеф, радио ми шта је хтео. Осуђен је првостепеном пресудом на 10 година, да другостепеном био осуђен на 6 година. Он је био Сјеничанин, а живео је и радио као конобар у хотелу у Храсници и познавала сам га. Малте не ми је био комшија, знала сам га из виђења. После је био стражар у затвору где сам била заробљена. На пример када смо биле тихе у ћелији он је намерно ударао бејзболком по вратима, а ако се уплашиш и стресеш он отвори врата и крене да виче : “Шта је четници мајку вам ј***м шта хоћете”! - испричала је рођака Ратка Младића. Истакла је да иако је прошло преко 20 година сећања нису избедела поготово кад остане сама јер како она каже “деца већ одрастају”.
