Ивана (5) је једина девојчица у планинском селу! Ништа јој није тешко, а жали само због једне ствари!
Мезимица целог краја ћерка српског повратника на село и мајке Албанке
Највећа радост у планинском селу Крагујевац крај Вишеграда је девојчица Ивана (5) која је прво дете рођено у том крају још од 1985. године!
Прочитајте и:
Мала Ивана, њена мама Валентина, родом Албанка, која је у село дошла из Скадра и тата Милета Милићевић су најмногобројнија породица у планинском Крагујевцу. Село иначе има 14 становника, а највише је оних старијих од 65 година. Већина кућа у Крагујевцу су празне или у њима бораве самци. Иста прича као и свуда на Балкану. Одавде су млади отишли у веће градове у потрази за бољим и лагоднијим животом.
До прве продавнице и амбуланте треба прећи више од 20 километара излоканим путем.
Миле Милићевић, Иванин отац, после рата је остао без посла у полицији, а како није хтео да ради код приватника за 200 евра, решио је да се врати у своје родно село где је имао породичну кућу. Био је неожењен.
- Решио сам да створим брак и потражио сам супругу у Албанији. Чуо сам од доста момака који су се оженили Албанкама да су добре жене, да су радне и да поштују породицу и традицију - прича Миле.
Миле и Валентина су већ осам година су у браку. Валентина је испунила сва Милетова очекивања вредне и добре супруге, иако ништа није знала о њему, а ни о месту у које долази. Дошла је из скадарске регије, а црногорског је порекла. Прихватила је живот у Крагујевцу и научила српски језик.
- Ја радим око коња, чистим шталу, цепам дрва и вежем коња, дам им сена и све. И овце намирим. Имам јање, једно шарено и једно бело. Синоћ ми се ојарила једна. И коке имам, пет кока. Имам шест оваца и јањића. Имам коза, држим козе. Немам другарице, немам ниједну - рекла је Ивана док је држала коња који је пио воду.
Радост коју је Ивана приређивала мештанима нестаће следеће јесени кад буде кренула у школу. Валентина и Ивана ће отићи у подстанаре током школских дана.
За малу Ивану - то ће бити потпуно нови свет. А мештани? Верујемо да ће њеним одласком поново бити без радости.