Још један озбиљан спор Хрватске и Словеније! Куда са нуклеарним отпадом из Кршког?
Загреб планира изградњу сопственог складишта близу границе са БиХ
Словеначки предлог за збрињавање нуклеарног отпада из Кршког је прескуп и проблематичан, закључили су стручњаци у Хрватској, а једина опција остаје стара идеја да се изгради складиште на Трговској гори, чему се противи БиХ, пише Дојче веле.
Прочитај и:
Проблем збрињавања радиоактивног отпада није извикан као хрватско-словеначки гранични спор у Пиранском заливу али такође осликава неспособност Загреба и Љубљане за договор.
До сада, ниско и средње радиоактивни отпад из Кршког складиштио се у привременом одлагалишту у кругу нуклеарке, које је требало да буде у функцији само првих пет година њеног рада, али од тада је прошло више од три деценије, а отпад је и даље тамо. Будући да је капацитет "привременог" складишта скоро попуњен, отпад се већ дуже време најпре шаље на спаљивање у Шведску, а однедавно и у Француску, одакле се враћа као пепео, подједнако радиоактиван, али далеко мањег волумена.
Крајем 2016. године у том се складишту налазило више од две хиљаде кубика отпада, а како је нуклеарка заједничка, најкасније 2023. године Хрватска мора да нешто предузме и збрине своју половину отпада. Словеначка страна пре неколико година предложила је Хрватској решење овог проблема изградњом заједничког одлагалишта у Врбини, у непосредној близини нуклеарке, међутим, након темељног разматрања понуде, Хрватска је пре нешто више од месец дана и формално одбила словеначки предлог.
Директор хрватског Државног завода за радиолошку и нуклеарну безбедност Саша Медаковић рекао је да је први разлог одбијања чињеница да је изградња предвиђена на непримереној локацији, у непосредној близини реке Саве, да је други разлог висока цена пројекта, а трећи словеначко одбијање да будуће одлагалиште у Врбини прими и други ниско и средње радиоактивни отпад који настаје у Хрватској, за разлику од истог таквог отпада који настаје у Словенији.
Без обзира на формално одбијање словеначког предлога, Хрватска је са Љубљаном недавно договорила да заједничка група стручњака до маја још једном размотри постоји ли могућност заједничког одлагања отпада из нуклеарке Кршко. Међутим, Медаковић сумња да ће се две стране у следећа три месеца договорити о питању о којем нема договора у последњих 15 година.
- Зато је Хрватска већ неко време окренута пројекту изградње сопственог складишта нуклеарног отпада, што би је стајало барем двоструко мање од износа који би према словеначком предлогу требало платити Љубљани - рекао је Медаковић и додао да се ради на изградњи одлагалишта на Трговској гори, у близини Топуског и Глине, али и границе са БиХ.
Спровођење тог плана неће бити нимало једноставно, јер је тај пројект већ наишао на противљење локалног становништва, али и суседне БиХ, која је пре неколико година најављивала и тужбу против Хрватске у случају да Загреб крене у реализацију пројекта. Тони Видан из Зелене акције сматра да ће та идеја наићи на жесток отпор локалне заједнице.
- Та локација има и додатан политички проблем, с обзиром на то да је изузетно близу БиХ. Зато би у овом случају било неопходно спровести расправу с БиХ и добити сагласност суседне државе за такво решење, а нисам сигуран колико ће Хрватска у томе бити успешна - закључио је Видан.