Како су МИЛОГОРЦИ започели ПРОГОН СРБА у Црној Гори илити Мило Ђукановић - ПОТУРИЦА КРВАВ ДО РАМЕНА!

Мило Ђукановић наставља са бруталним уништавањем Црне Горе претварајући је у своју прћију, доводећи је на ивицу грађанског рата и настављајући прогон Срба. Не можемо да се не подсетимо како је све заправо почело. Како је Ђукановић постао изрод и најгори издајник своје земље која одувек важи за српску. Мило се служио једноставним принципом, послушати све налоге Запада и отворено спороводити терор над Србима, чак шта више, бити први у томе или како би велики Његош рекао "...потурица крвав до рамена".

БЕЗАКОЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Медојевића прво ухапсили, па му у возилу уручили решење

Академик Матија Бећковић: Црногорци су прва нација без ђеда

Ђукановић је своју антисрпску политику започео постепено још од времена Милошевића, а после Петог октобра већ је по договору са властима у Београду растурао заједничку државу.

Отворено анисрпство почело је пре нешто више од једне деценије, када је било потребно изградити лажни идентитет тзв. Црногораца, односно милогораца, јер прави Црногорци знају да су Срби.

Недавно су медији писали о повезаности Ђукановића са одређеним западним обавештајним струкутрама која датира још од деведесетих. Мило је тада добио огроман новац од САД намењен наводној борби против Милошевића. Међутим, свима је јасно да се радило о антидржавном и противуставном деловању против СР Југославије и отвореном раду на растурању заједничке државе.

Циљ је од самог почетка био одвојити Црну Гору и Србији онемогућити излаз на море чиме би се геостратешки значај наше земље умањио. Поред тога, Црна Гора је требало да постане непријатељски наклоњена према Србији и да држи такав спољно-политички курс.

Нема сумње да су највећи допринос сецесионизму Црне Горе, поред Мила, дали и петоктобарци који су служећи Западу, радили против своје земље.

Најпре је растурена СР Југославија и формирана Државна заједница Србије и Црне Горе, а то је само био увод у раздвајање.

И коначно, 2006. године на врло сумњивом референдуму, наводно је изгласана независност. О томе ко је и како бројао гласове, може се причати у недоглед, али је сасвим реална претпоставка да је на мали број гласача у Црној Гори, исход могао и те како бити наштимован.

Тада почиње коначан обрачун са Србима као непријатељским елементом који стоји на путу формирању лажне црногорске нације или милогораца који су издали своје порекло за прљав западни новац и заболи нож у леђа Србији.

Ђукановић већ годинама спроводи терор над Србима којима је онемогућено да се запошљавају, школују или учествују у политичком животу Црне Горе, а све одлуке ове полу-државе ишле су махом на штету и отворено против Србије, што се међусобних односа тиче.

За то време, Мило и његова камарила на власти, енормно се обогатила и опрала свој новац стечен шверцом цигарета, дроге, али и других врста робе, за време санкција. Незванично се прича да је Мило уцењен од стране западних земаља који његов досије држе у фиоци, те да послушнички мора да спроводи антисрпску политичку агенду.

Ђукановић је свакако нашао свој интерес и профитирао од прогона Срба и свега што је српско.

Мило покушава да направи етнички чисту Црну Гору у којој би он био неприкосновени и доживотни владар.

Улазак ове земље у НАТО је тек био скандалозан. Знајући да референдум никако не би успео. Воља народа у Црној Гори је прекршена и гласање је препуштено скупштини, где милогорци имају већину са бошњачким и албанским представницима. Тако је Црна Гора ушла у злочиначку организацију која их је бомбардовала и убијала 1999. године.

Тензија у односима Србије и Црне Горе опет је настала, након јучерашњег скандалозног захтева милогораца и покушаја упада у Амбасаду Србије у Подгорици.

Ово је само још један у низу отворених непријатељских гестова према Србији, а данас је терор над Србима поново ескалирао хапшењем посланика опозиције.

Поводом случаја Бранке Милић, оптужене у случају покушаја терористичког напада на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године, која се налази у просторијама Амбасаде Републике Србије у Подгорици, Министарство спољних послова Црне Горе позвало је данас амбасадора Републике Србије Зорана Бингулца на разговор.

Након тога, Министарство спољних послова Црне Горе затражило је приступ просторијама Амбасаде Србије у Подгорици што је нечувено.

Претходно је милогорска власт послала једног припадника Војске Црне Горе у састав КФОР-а чиме је та земља постала 29. учесница мисије НАТО на Косову и Метохији.

Затим су учествовали и помагали Хрватској да осуди генерала Ђукића којег су претходно изручили тој земљи. Борислав Ђукић је ухапшен на аеродрому Тиват у јулу 2015. године. Потом је месецима био у затвору у Спужу код Подгорице, а Мило Ђукановић је одлучио да изађе у сусрет захтеву Хрватске.

Ова држава је своје антисрпско деловање доказивала све више током година, а не треба заборавити ни недавно гласање у Интерполу где су, наравно, били на страни лажне државе Косово. Ово и не треба да чуди, ако узмемо у обзир да ни ова милогорска Црна Гора не наличи баш на озбиљну државу.

Црногорски председник Мило Ђукановић бесрамно је изјавио да је Подгоричка скупштина 1918. године којом се Црна Гора ујединила са Србијом, била велика издаја и да свако ко позива да се слави тај дан, позива да се славе издаја и пропаст Црне Горе.

Поништавање одлуке скупштине је најгнуснији и најподлији покушај ревизије историје.

Медији су писали и да црногорска власт предвођена председником Милом Ђукановићем и премијером Душком Марковићем, прислушкује тамошње истакнуте српске политичаре, свештенике СПЦ и поједине новинаре.

Не треба заборавити ни прогон СПЦ у Црној Гори и покушај отимања имовине која би се потом предала неканонској Црногорској православној цркви створеној од тамошњих безбедносних структура како би се идентитет лажне нације утврдио.

Можда и највећа трагикомедија милогораца јесте увођење тзв. црногорског језика који је у суштини српски, али су "генијалци" из Миловог режима додали два измишљена слова на српско писмо и прогласили га својим. Међутим, ни дан-данас они не знају колико слова броји црногорско писмо па су забуне честе у различитим институцијама.

Недавно су избачени и из лектире сви српски аутори и они који могу подсећати на српске корене Црне Горе. Тако се уместо дела Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Бранка Ћопића, Сергеја Јесењина, Светог Саве, Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића, сада ће деца у Црној Гори читати Сунчану Шкрињарић, Кемала Цоца, Шиму Ешића, Војислава Вулановића, Бранка Бањевића, Драгану Кршенковић, Шукрију Панџа, Благу Журић, Кемала Мусића, Хаснију Муратагић Туну, Сафета Хадровића, Ибрахима Хаџића, Азема Заимовића, Назмија Рахманија, Зувдију Хоџића, Фехима Кајевића и друге „великане“ књижевности.

Мило Ђукановић и његова екипа заснивају своје политичко деловање, већ деценијама, на антисрпству и сваки њихов потез усмерен је против тамошњих Срба и државе Србије што је за сваку срамоту и осуду, ако узмемо у обзир шта су корени праве црногорске државе, а милогорци то свакако не знају. Они су једна обичан мали сателит који покушава да се докаже, забадајући сваки пут нож у леђа Србији и пљујући на своје порекло и претке.

Покушаји милогораца да се одрекну сведочанства историје, где су Србија и Црна Гора увек биле заједно и у добру и у злу, наравно јер се ради о истом народу српском, су срамота и љага коју ће на ову земљу бацити Мило Ђукановић у покушају да направи банана државу у којој ће он бити доживотни владар.