"КАО ПОСЛЕ ПИЈАНЕ НОЋИ!" Регион свестан несреће која је снашла другу страну: Земљотрес у Хрватској измирио Балкан?
Епицентар земљотреса био је у Петрињи
Више од пола века након што је закључен мир којим је окончано крвопролиће у бившој Југославији, етничке тензије редовно избијају између Срба, Хрвата и Бошњака као заоставштина ратова почетком деведесетих година. Београд и Загреб су далеко од помирења. Неколико пута годишње букну расправе, уз размену запаљиве реторике. Али након што је земљотрес магнитуде 6,4 прошле недеље погодио Хрватску, њихове комшије са Балкана занемариле су напетости у односима.
ХЕРОЈИ НА ДЕЛУ: Мушкарац аутомобилом слетео у Врбас, успео да исплива на једну страну кањона, једва га спасили
ХРВАТСКИ ПРЕДСЕДНИК ПРИМИО ВАКЦИНУ ПРОТИВ КОРОНЕ: Послао је јасну поруку грађанима
"ТУ САДА НЕМА НИЈЕДНОГ СТАНОВНИКА" Заменица градоначелника Глине потресно о земљотресима у Хрватској (ВИДЕО)
- Добили смо стотине позива људи из Србије који су спремни да приме оне који су остали без крова над главом. Сада прикупљамо помоћ (намирнице, ћебад и сл) за људе у невољи, без обзира на њихову етничку припадност - каже Аида Ћоровић, бивша посланица и хуманитарка из Београда.
Епицентар земљотреса био је у Петрињи, између Загреба и границе са Босном. Петриња је дубоко погођена ратом. Током сукоба била је под контролом Срба који су били против хрватске независности. На врхунцу рата 1995. већинско српско становништво протерано је из града током операције "Олуја", у којој је из Хрватске протерано укупно више од 250.000 Срба, што је и даље једна од главних спорних тачака између Хрвата и Срба. Добровољци и активисти, међутим, кажу да су све тензије у односима оставили по страни.
- Као после пропијене ноћи: људи у региону постају свесни несреће која је снашла "другу страну". Људи на власти у бившим југословенским републикама освешћују се, упркос популистичком наративу њихове политичке елите - каже Аида Ћоровић.
Она додаје да је "важно да људи не изгубе осећај солидарности, јер делимо исти културни простор".
- Поделе су политичке, али кад загусти, буди се осећање самоодржања и људи се сами организују.
Хидајет Бишчевић, амбасадор Хрватске у Србији био је дирнут до суза када га је Аида Ћоровић у среду посетила у Београду и понудила помоћ.
- Важно је да људи у Хрватској, без обзира на етничку припадност, знају да су добродошли и да имају када да оду и да неко мисли на њих - каже она и додаје да су Хрвати помагали Србима за време поплава 2014.
Јања Слијепчевић из Петриње, ветеран рата која се борила на хрватској страни, каже да сваких 15 минута стижу камиони који доносе помоћ. Петриња је претрпела веће разарање него током рата деведесетих.
- Помоћ стиже из Србије, Босне, Северне Македоније, свих бивших република - каже она и додаје:
- Упркос свему што се догађало у прошлости, ово је добар знак. Најнесрећнији догађај извукао је оно најбоље из наших народа. Ми Балканци смо мало чудни: док смо у сукобу најгори смо непријатељи, али када се деси овако нешто, удружимо се и радимо заједно. Заиста се надам да ће овакво расположење потрајати и да ћемо као друштва наставити путем помирења - каже она.
Амина Куртагић, активисткиња из Сарајева, прикупља помоћ за Хрватску.
- Ми, народи на Балкану смо веома осетљиви када се нешто деси нашим комшијама - каже она и додаје да су људи спремни да се тестирају на ковид-19 само да би отишли у Хрватску да помогну.
Бранка Бакшић Митић, заменица градоначелника Глине, код Петриње, каже да је пандемија спречила испоруку дела помоћи, али да из Србије и Босне стиже новчана помоћ, која ће бити употребљена за куповину контејнера за становање.
- Треба уклонити гомилу шута, људи су заробљени испод рушевина. Има више од 300 људи без крова над главом… Бојим се да ће људи после неког времена бити заборављени - каже она и додаје:
- Треба нам омпровизорни смештај за људе. Хотели у Хрватској, првокласни, отворили су врата грађанима, а добили смо и понуде за смештај из региона. Али ово је пољопривредни крај. Многи имају стоку коју не желе да оставе. Због тога је веома важно да им обезбедимо мобилни смештај.
