КО ЈЕ ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ – пастир или вук у јагњећој кожи?
Већ дуго времена Савез за Србију окупљен око Драгана Ђиласа, а нарочито након фијаска са бојкотом избора, покушава да пронађе адекватну личност коју би промовисала у вођу ове опозицоне коалиције и која би иступила као њихов заједнички кандидат на изборима 2022. године.
Наиме, свима окупљеним око Ђиласа је јасно да, и поред личних апетита, нико нема капацитет да стане председнику Вучићу на црту тако да је неопходно пронаћи неког ко тај капацитет, по њиховом мишљењу, има.
У оквиру Mozzartovog пакета помоћи од 500.000 евра српском здравству помоћ стигла у ужичку болницу
ОНА ЈЕ БРУКА ЂУКАНОВИЋЕВЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Милогорци имају нову хероину, за њу су Срби ГЕНОЦИДАН народ (ФОТО)
А ШТА АКО МИЛО ИЗГУБИ? Владики Јоаникију опет одложено суђење, овог пута за после избора
Та особа пронађена је у лику и делу владике Григорија односно, световним именом, Младена Дурића, некадашњег владике Епархије захумско-херцеговачке и приморске, а данас Епархије диселдорфске и немачке. Да ово нису никакве кулоарске приче и нагађања, јавности је открио Сергеј Трифуновић у својим објавама на твитеру у којима тврди да Ђилас "оде код владике Григорија, наговара га да буде кандидат за председника...".
Да бисмо разумели откуд баш Григорије као кандидат Ђиласове струје, потребно је знати две ствари. Њих двојицу везује пријатељство још са почетка 90. година XX века, а обојица су пријатељи, Ђилас чак и кум, са Млађаном Ђорђевићем. Други разлог је Григоријев однос према садашњим властима који је одувек изразито критички, а често прелази и меру доброг укуса јер се ради о црквеном великодостојнику који би требало бар да се труди да задржи привид објективности, ако ништа друго.
Григовријеве политичке амбиције нису од јуче. Познато је да је планирао да политички активира у Републици Српској, односно БиХ, на изборима који одржани 2018. године и да је једина дилема која се постављала била да ли ће то урадити лично или отвореном подршком једној од странака које чине опозицију Додику. У последњем тренутку је одустао, иако је имао Амбасаде САД у БиХ (ово, наравно, подразумева и сарадњу са америчким обавештајним службама) и редовно се састајао са амбасадорком Морин Кормак у вези са овим питањем. Разлози одустајања нису познати, али Григорије је јако брзо после тога напустио БиХ и отишао у Немачку.
Исту нетрепељивост коју гаји према властима у Републици Српској, Григорије гаји и према властима у Србији. Његова политичка опредељеност никад није долазила у питање тако да је, уз подршку тадашњих власти, наметао себе као главног претедента на патријаршијски трон, још у време док је патријах Павле био жив. Ову подршку добио је од Бориса Тадића, Богољуба Шијаковића, Млађана Ђорђевића и Драгана Ђиласа.
Зато је данас толики противник ове власти. Он је припадник естаблишмента досовске власти иако о томе нико не говори прегласно. Иако јавност у Србији, нарочито она ван цркве, Григорија перципира као способног и прогресивног млађег владику, спремног да унесе дах свежине у конзервативну средину као што је СПЦ, поставља се питање да ли је то баш тако?
Григорије је имиџ прогресивног владике изградио кроз јавни наступ где користи благе и помишљене речи док, у исто време, одбацује монашку строгост појављујући се у неформалним издањима за једног епископа, игра фудбал и слично.
Колико је заиста прогресиван, може се видети по начину на који се обрачунавао са својим противницима и критичарима. Тако је пре дестак година искључио из цркве двојицу верника који су критиковали његов рад. Ово чин је незабележен у нојвијој историји СПЦ. Други индикативан пример његове "прогресивности" јесте случај претњи нокаутом новинару који му је постављао питања о начину рада Епархије.
Поред ова два примера, на интернету је могуће пронаћи доказе о небројеним претњама које су он и његови сарадници упућивали онима који би се усудили да доведу у питање начин рада Епархије захумско-херцеговачке и приморске. И, ту се претило не само лично већ и „опасним пријатељима“ и на друге начине.
Симптоматично је како је Григоријева маска доброћудности и скромности падала сваки пут кад би неко поменуо начин на који му је пословала Епархија и појављивао би се један други Григорије, спреман да прети свима и сваком на начин који више прилички средњевековном феудалцу него пастиру цркве у 21. веку.
Епархија је пословала на много начина, али међу њима мало је оних који су типични за црквене организације, бар у православљу. Послови су били разни и различити. Грађевинарство. Угоститељство. Коњичка ергела. Винарија. И многи други. Сви различити али са једном сличношћу. Скоро сви су пропали. Они који нису, на том су путу. Данас се процењује да је Захумско-херцеговачка епархија дужна између 5 и 15 милиона евра.
Но, то више није Григоријева брига. Он је сад владика у Немачкој, а нова му је епархија далеко богатија од старе.
Поставља се питање како му је успело да скоро сви послови пропадну кад су многи од њих финансирани из донација – државе али и приватних лица, те из кредита (додуше, ове кредите епархија данас не може да враћа па постоји велика опасност да јој буду одузимани и сакрални и пословни објекти и друга имовина, пре свега земљиште), док су неки послови су били и партнерски са приватним лицима што значи да није само епархија сносила ризик пословања.
Да ли је владика Григорије само неспособан менаџер који просто не уме да управља повереном имовином или се ради о нечему још што је далеко опасније од личне неспособности?
Биће да је у питању и једно и друго. Јер није лако направити дуг између 5 и 15 милиона евра ако сте само једно од тога.
Да је лична неспобност присутна видљиво је из начина на који се односио према критикама – екскомуникацијом верника, претњама и агресијом.
А да је присутно нешто више, види се из тога што су новчани токови епархије годинама под надзором који је спроводила босанска обавештајно-безбедносна агенција Сипа. Верске заједнице су обично ван истрага о токовима новца јер сваки новац који положе на рачун може бити приказан као прилог за који се не мора доказивати порекло. Узевши у обзир да су фирме које су биле партнери епархијских фирми успешно пословале док су епархијске пропадале, постоји могућност да је агенција Сипа истраживала токове новца који представљају његово прање.
А кад се узму у обзир и друге оптужбе о Григоријевом начину рада (Симптоматичан пример је издавање локала на Страдуну у Дубровнику по цени од 200 евра месечно уместо за 9000 колико такав локал вреди.) лако је направити логичу паралелу ка осталим пословима. Сигурно је да нико не би такву истрагу олако покренуо у тренутној гео-политичкој ситуацији у БиХ.
У сваком случају, овакво губиташко пословање није ни најмање умањило владичину жељу за луксузом па се кроз Београд возио у масератију, а по врлетној Херцеговини у ренџ роверу и они престављају само видљиви део луксуза. Наравно, ниједно од тих возила није било у његовом власништву јер владика је ипак дао завет скромности. Ипак, то што се овај Масерати Владика возика у прескупим колима која, званично, нису његова није поштовање завета скромности као таквог већ врхунац лицемерја. Како другачије назвати ово формално поштовање завета док се у исто време живи у сваком могућем луксузу осим лицемерјем?
Намеће се и питање, шта би било да се држао својих завета? И да се држао своје службе уместо што се прихватио свих могућих послова. Можда не би морао да моли Сабор СПЦ да га пошаље у Немачку, што даље од Сипине истраге.
Н. Ј.
АМФИЛОХИЈЕ РАЗОБЛИЧИО МИЛОВ РЕЖИМ: Власт је објавила рат Богу, а њега нико НИЈЕ ПОБЕДИО
НЕМА ДИЈАЛОГА СА МИЛОМ, ОПЕТ КРЕЋУ ЛИТИЈЕ: Истекао рок који је црква дала црногорском режиму за почетак разговора
МИЛО, ГДЕ ЋЕ ТИ ДУША?! НИ ЗА ПРАЗНИК НЕ МИРУЈЕ: Провокација испред Саборног храма у Подгорици, црногорске заставе опасале цркву
"ДОБИЈАМО ВАКЦИНУ, АЛИ И ЛЕК" Министар здравља Црне Горе открио две КЉУЧНЕ ствари у борби против короне
На основу међународне потернице Интерпола у Подгорици: У Новом Саду је УХАПШЕН ЦРНОГОРАЦ Зоран Мрваљевић
