КОРОНА ОТЕРАЛА ХРВАТЕ КОД ПСИХИЈАТРА: Велики пораст психичких обољења

Терапија / Извор: Профимедиа

Почели да се враћају и стари пацијенти

Хрватски министар здравља Вили Берош недавно је изјавио да промена начина живота због пандемије корона вируса делује на психу људи, потврдивши оно што психолози и психијатри најављују.

СВАКИ ДРУГИ ЗАТВОРЕНИК У БиХ МИГРАНТ: Под сумњом за убиства, силовања, чак и тероризам

ПОДГОРИЦА У ПАКЛУ КОРОНЕ: Нове мере ступиле на снагу, у наредних седам дана обавезно ношење маски

АЛБАНЦИ КРОЈЕ СУДБИНУ СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ: Изборна комисија прогласила победника

Како се наводи, истраживања ће тек бити рађена, али се последице у пракси већ показују. Анксиозно-депресивне сметње због здравствене кризе су у порасту, и то не линеарно, него су њихове кривуље много оштрије, упозорава психијатар др Ивана Кекин са Одељења за когнитивне поремећаје и коморбидна стања на интензивном делу Клинике за психијатрију и психолошку медицину КБЦ-а Загреб.

Код оних који од раније болују од ових симптома, они се активирају и интензивирају, а јављају се и код особа које раније нису имале тих тешкоћа.

Проблеми и код младих

- Повећава се анксиозност, осећај неизвесности и безнађа, страх од губитка посла, страх од сиромаштва. Јављају се проблеми са спавањем, проблеми с концентрацијом, што смањује функционалност. Појачавају су се хроничне психосоматске тегобе као што су гастритис, хипертиреоза, хипотиреоза и лумбосакрални проблеми. У великој мери расте потрошња лекова за смирење. И домаћи и страни подаци говоре о појачаној потрошњи алкохола, дувана и марихуане – наводи др Кекин.

Међу пацијентима из Загреба има и оних који имају додатне тегобе због земљотреса.

- Баш ми је дошла жена која после потреса не функционише, леже у тренерци и не спава током целе ноћи - истакла је докторка

Занимљива је разлика која се види на пацијентима сада, када се пандемија поновно разбуктала, у односу на првобитно затварање у марту и априлу.

- Повратак пандемије прилично нас је избезумио. Људе нарочито избезумљују неуједначене поруке и неконзистентност, нпр. прво не треба маске, па треба, то улива велики осећај несигурности. У време лзатварања, строга правила су људима давала осећај контроле, тада су се држали чвршће - описује Кекин.

У пандемији је сав нагласак на физичком здрављу, а до сада је психичко здравље фактички било занемарено. Уколико се настави са игнорисањем утицаја пандемије на психичко здравље људи, нећемо имати само пораст проблема са већ болесним људима него ће се нови психички проблеми јавити код различитих категорија: код младих који неће моћи да иду у школу, односно старијих који ће се тешко носити са изолацијом.

- Психичко здравље вуче низ других проблема, а тога нисмо довољни свесни. Људи нису свесни да нарушено психичко здравље утиче на вољу, памћење, далеко слабије функционишемо када нам је оно нарушено - подсећа докторка Кекин.

Директорка Клинике за психијатрију Врапче, доц. Петрана Бречић, казала је да су у ту установу почели да се враћају њихови стари пацијенти.

Од 40-ак пријема у болницу дневно готово две трећине чине болесници који су и раније имали неки психички поремећај и они долазе у погоршању свог основног поремећаја. У амбулантном одељењу имају и до 250 прегледа дневно. Највише људи пак осећа тескобу, притисак и страх од неизвесности, како здравствене тако и егзистенцијалне природе.

Са тим се проблемима људи се чешће обраћају саветовалиштима него психијатрима.

Страх за егзистенцију

- У Загребу је то било баш драстично изражено после земљотреса, али и сада се јавља повећан број људи због проблема. Они су увелико присутни. Неуобичајено је што се јавља већи број родитеља тинејџера који имају изражена одступања у понашању. Ређе су анксиозни, повлаче се и не излазе из куће због страха од корона вируса, а чешће су то израженије промене у понашању, поврх уобичајеног адолесцентског бунта јавља се више нека дрскост и агресивност. Необично је што се то догађа лети, после завршетка школске године с којом обично прођу и напетости па нам се родитељи иначе лети и не јављају с тим проблемима. У општој популацији примаран је страх за егзистенцију, од губика посла и слично, па су људи у неком притиску преживљавања, али кад такво стање потраје, испливаће више менталних проблема - описала је проф. Тања Дејановић Шагадин из Психолошког друштва Теса.

ОВО ЈЕ ПРВИ ЧОВЕК СА БАЛКАНА КОЈИ ЈЕ ПРИМИО ВАКЦИНУ ПРОТИВ КОРОНЕ: Ево како се осећа и да ли се покајао