ЗДРАВ, МЛАД И ПРАВ ПРОВЕО 52 ДАНА НА РЕСПИРАТОРУ: Исповест Николе (32) о мучној и лавовској борби против короне
Никола је отишао у болницу када је његова ћеркица имала 9 месеци. Када је изашао требало је да прослави први рођендан. Вратио се кући 25 килограма мршавији...
Никола Вукчевић из Бањалуке вратио се у живот и победио корону. Уместо њега, чак 52 дана дисали су респиратор и ЕКМО апарат. Лавовском борбом лекара на Универзитетском клиничком центру Републике Српске у Бањалуци, добио је најважнију битку.
СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ТРУДНИЦА ПОДЛЕЖЕ ЗАРАЖАВАЊУ: Корона вирус букти у Херцеговини
У БиХ ОТКРИВЕНА ОСОБА КОЈА БИЛА ЗАРАЖЕНА СА ДВА СОЈА КОРОНЕ: Познати детаљи случаја који је запрепастио науку
БОСНА ЗОВЕ СВОЈЕ ГРАЂАНЕ НА ВАКЦИНАЦИЈУ У БЕОГРАД: Како је Србија постала спасилац региона
Овај 32-годишњак је за непуна два месеца изгубио 25 килограма. Данас се осећа добро.
На почетку разговора за РТРС наглашава да може да говори само о оном периоду лечења којег се сећа. Прве симптоме ковида осетио је 11. октобра, а већ за неколико дана енергични млади Бањалучанин био је на лечењу у Универзитетском клиничком центру РС, на Клиници за интензивну медицину.
- Тај дан је почео нормално, као и сваки други. Отишао сам на посао и у два наврата сам осетио хладноћу, а то сам правдао тиме да је хладно у канцеларији. Нисам ни посумњао на ковид - прича Никола.
"Тело је почело да гори"
До вечери му је било све горе и горе.
- Дошао сам кући и играо сам се са бебом. Осетио сам се јако лоше у моменту и одмах сам морао да легнем. Тело је тада почело да гори. Имао сам температуру преко 40, био сам у неком полусвесном стању - прича Никола.
Одмах се јавио у Клинички центар, где је смештен на Инфективну клинику.
- Имао сам јак кашаљ, морали су да ме ставе на кисеоник. Легао сам у петак, у понедељак су успели да ми оборе ту температуру, али кашаљ је био све јачи. Нисам могао ни да причам, гушио бих се - присећа се он.
У уторак је пребачен на Клинику интензивне медицине.
- Тамо су ме седам дана држали на кисеонику. Био сам на маски. У понедељак су морали да ме интубирају, али ни то није помогло. Плућа више нису могла да врше своју функцију и прикључили су ме на ЕКМО. Од тад се више ничег не сећам, нисам био у свесном стању - прича Никола.
Младић каже да би умро да није било тог апарата, јер су његова плућа отказала.
- У коми сам био 10, 11 дана. Нисам био свестан свега што се дешавало ни кад сам се пробудио. Често су ме успављивали да бих могао да се опоравим - прича младић.
Лекари Николиној породици нису давали лажну наду. Шансе да преживи биле су само два одсто.
- Искрено су им говорили да су шансе јако мале и да очекују моменат кад ћу ја да завршим "своју причу". Било им је тешко. Ја сам био у коми, а они су чекали вести - прича Никола.
Каже да је линија на апаратима десет пута "била равна", па се тек на крају скочи. То је лекарима дало наду.
Морао је да прима и трансфузије
Током лечења биле су му неопходне и редовне трансфузије крви, па је упућен апел свима који имају, иначе ретку, крвну групу А негативна, да помогну Николи. На апел се одазвало на хиљаде даровалаца крви из целе Српске.
- Примио сам четири дозе крви и хвала свима који су се одазвали том позиву и позивали друге да ми помогну - додаје Вукчевић.
Процес опоравка је био јако дуг. Првих дана није могао сам чак ни у седећи положај. Мишићи су били атрофирали. Физијатри и медицински радници су му помагали да прво седне, а потом и да устаје.
- Више су они устајали него ја. Ја ноге нисам осећао. Држали су ме, могао сам да стојим десетак секунди, па би ме поново спустили - каже он.
У болницу је ушао када му је ћеркица имала девет месеци, када је изашао, већ је имала 11.
- Све време сам размишљао о том пропуштеном периоду. Само сам желео да се вратим породици, пријатељима. Да се вратим тамо где сам стао - каже Никола.
Када је дошао кући, његови најмилији нису могли да га препознају. Био је 25 килограма мршавији.
- Били су срећни што сам жив, али су им очи биле пуне суза јер ме гледају таквог... Ослабио сам, блед сам, тешко ходам. Првих пар дана сам ја тешио њих, да ми је боље. Објашњавао им да сам био пуно горе него што сад изгледам - каже Никола.
Вукчевић каже да ником не би пожелео да прође кроз оно кроз шта је он.
- Ја сам преживео, али многи се нису извукли. Гледао сам својим очима како људи умиру. То ће ми остати урезано за цео живот. Сва прича која је пратила корону, да умиру старији, који имају друге болести...ево ја сам млад и нисам био болестан, па сам умало скончао - каже овај младић.
Додаје и да је гледао млађе од себе који нису успели да победе ову пошаст.
