КРАЈИНА ДАТА ЗА КОСОВО? Београд кривио Книн за пад РСК!
Милошевић и генерали сложили су се у томе ко је крив за пад Крајине
Шта заиста стоји иза "војно-редарствене операције "Олуја""? Да ли је тиме остварен интерес Туђмана да добије независну државу Хрватску, са знатно мањим бројем Срба или интерес Милошевића да сачува Косово и Републику Српску? Или су се само интереси Београда и Загреба пре 23 године преклопили. А у таквим ситуацијама колатерална штета буду цивили, па чак и стотине хиљада њих.
Прочитајте и:
То што је нека држава пропала, нека пропадне кад не може да опстане, али да тако масовно пропадну људи, то је наш највећи морални пораз.
- Побегли су као зечеви, а сада траже да их Југославија брани. Више су изгинули у бежанији са становништвом него што би изгинули држећи линије - урлао је Слободан Милошевић на Милана Мартића и крајинско вођство на седници Врховног савета одбране 14. августа 1995.
Свега недељу дана раније на Книн се обрушила хрватска "Олуја". Нестало је струје, пресечени су канали комуникације. Хаос, паника и безнађе. Радиостаница Книн оспособљена је толико да се прочита наређење евакуација становништва. Колоне су кренуле. Војска се повукла, штабови су се празнили, носила се документација. Брод је тонуо, капетан је побегао међу првима. Непријатељ се крвнички иживљавао над недужним народом, генерал Анте Готовина немилосрдно је наређивао својим војницима да гранатирају Книн. На хиљаде Срба беспомоћно је трчало према матици Србији. Само да пређу границу, само да се докопају Београда.
На тој седници Врховног савета Милошевић и генерали сложили су се у једном – крајишки Срби сами су криви за "Олују".
- Молим вас, 6.000 Хрвата је бранило Вуковар пола године; нападала је цела Прва армија, ваздухопловство, чудо, сва сила коју је имала ЈНА, а они нису одбранили Книн, којем се може прићи само из три правца. Нису га могли бранити ни 12 сати?! Они га нису бранили, јер по свим извештајима које смо добили од полицајаца, грађана и осталих, чим је престала артиљеријска припрема у седам увече, они су наредили – бежанију! Према томе, ту није било никаквог отпора, нити је било борбеног додира са хрватским снагама. Тамо је пало наређење да сви изађу из Крајине истог дана, чак без створеног контакта са хрватском војском на највећем делу фронта. Да смо истог тог дана направили идиотску глупост да им помогнемо, ко би то стигао до Книна до вечери да им помогне?! Па, тамо не би могло да се стигне од њихових колона којима су закрчили све путеве у бежанији заједно са становништвом. (…) Питање је ко је заиста донео одлуку да крајишко руководство напусти Крајину? Таква одлука, када су имали све услове да се бране, изазвала је егзодус. Сада то треба да буде разлог да Југославија јурне тамо да брани те територије, са којих су они побегли као зечеви?! - рекао је Милошевић на седници Врховног савета одбране.
Али да ли је све заиста било тако? У рату је, као и љубави, дозвољено све. Превара, жртве, убиства… Међутим, ако се сложимо да плаћена услуга једне проститутке није љубав, да ли је онда договорени сукоб и размена територија и интереса заиста рат? Чак и када је на хиљаде жртава…
Сваког 4. августа од 1995. Хрвати у Книну славе "повијесну побједу" кодног имена "Олуја" у "ослободилачком Домовинском рату".
Истога тог 4. августа Срби се сећају страдања. Углавном без намере да савладају лекцију – зашто и због чега им се то догодило? Иза свега, као планина, стоји чињеница – српско питање у Хрватској је дефинитивно решено. Никаква је утеха што Срби тај војни пораз не признају да се догодио, а он све већи и тежи, притиска их све више.
Више процитајте у новом Експресу.