Крике српских мајки нико не чује: Муслимани у Братунцу Анђелку одсекли главу, па ИГРАЛИ ФУДБАЛ С ЊОМ

Прошло је 26 година од страдања 69 српских цивила и војника, које су убиле муслиманске снаге под командом Насера Орића на Петровдан 1992. у сребреничким селима Залазје и Сасе и братуначким Биљача и Загони.

Петровдан те давне 1992. је био црни дан за Србе. Напад својих дојучерашњих комшија, колега са радног места и пријатеља, није преживело 17 жртава. У Доњим Магашићима Орић и његови војници убили су 20. јула 12 мештана, а међу њима је било шест жена.

Јежештица и Шиљковићи нападнути су 8. августа 1992. године, када је убијено деветоро мештана, међу њима и Савка Младеновић са двојицом синова. Анђелку су одсекли главу и однели у Сребреницу, где су са њом играли фудбал.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића упале су 12. јула у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини, убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

У борби "прса у прса" убијено је 69, а рањено много више српских бораца и цивила. Осим 69 погинулих, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих се 10 још воде као нестали, а њих седам су живи заробљени и још нису пронађени.

Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су после више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније.

За ове, као и за многе друге злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња још нико није одговарао.