Крваве руке судија Суда БиХ: Током РАТА СТРАВИЧНО мучили Србе, а сада им ПРЕСУЂУЈУ

Судије Суда БиХ за које постоји сумња да су за време рата учествовали у стравичним злостављањима заробљених српских цивила побуниле су се против закључака Високог судског и тужилачког савета (ВСТС) БиХ о провери њихове прошлости.

Критикујући прекјучерашњу одлуку ВСТС којом се налаже провера Инфромације Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС о судијама и тужиоцима за које постоје докази да су учествовали у тортури над Србима, из Удружења судија Суда БиХ саопштено је да се тиме чини “неотклоњива штета судијама”.

- Овакво поступање је довело до трајне несигурности међу носиоцима правосудних функција те пољуљало поверење грађана у правду и правосудне институције на нивоу БиХ - наводи се у саопштењу Удружење судија Суда БиХ.

Постоје бројна потресна сведочења преживелих жртава стравичне тортуре у бошњачким ратним логорима и казаматима за Србе у којима се против девет садашњих судија Суда БиХ износе конкретни докази о њиховој нечасној улози за време рата. То су судије Даворин Јукић, Шабан Максумић, Мирсад Стрика, Мира Смајловић, Хилмо Вучинић, Реџиб Бегић, Мирза Јусуфовић, Халил Лагумџија и Џемила Беговић. За пристрасност и дискриминацију Срба у процесима који су за време рата вођени пред правосудним органима тзв. Републике БиХ преживели Срби у својим сведочењима такође оптужују и садашње тужиоце Тужилаштва БиХ Џевада Муратбеговића, Ибру Булића, Ремзију Смаилагића, Сеида Марушића, Мирослава Марковића и Сену Узуновић.

Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић каже да покушај оспоравања информације коју су надлежне институције Српске предале ВСТС у вези с ратном улогом појединих судија и тужилаца Суда и Тужилаштва БиХ, представља набољи доказ да је наведена инфромација погодила тачно у мету.

- Наравно да они за које постоје докази о њиховој нечасној улози за време рата сада то покушавају да оспоре, позивајући се на наводни притисак на правосуђе и наношење штете угледу прозваних судија. За оне који су прекршили све правне норме и учествовали у мучењу невиних Срба нема места у правосуђу, а верујем да ће многе од њих једног дана стићи заслужена казна – каже Митровић.

Старе навике

О начину на који су судије и тужиоци који иза себе имају контроверзну ратну прошлост наставили да обављају свој посао у послератном времену довољно говоре подаци да се пред Судом и Тужилаштвом БиХ Срби масовно оптужују и суде по Кривичном закону БиХ, који предвиђа драконске казне, док се Бошњацима и Хрватима за ратне злочине суди по блажем Кривичном закону бивше СФРЈ. Тако је за најтежи ратни злочин - злочин против човечности - потвђена оптужница против 184 лица, од чега је 160 Срба, 22 Хрвата и два Бошњака.

Даворин Јукић

Против судије Суда БиХ Даворина Јукића тадашњем Центру јавне безбедности Српско Сарајево 7. марта 2001. године била је поднета кривична пријава под оптужбом да је као судија Окружног војног суда тзв. Армије БиХ у Сарајеву од 1992. до 1995. починио више кривичних дела против човечности и међународног права. У пријави се, између осталог, наводило и то да је Јукић присиљавао бројне Србе који су противправно били затварани по логорима у Сарајеву да потпишу припремљена признања о наводном наоружању које су поседовали. Као један од најдрастичнијих примера наводи се случај Божидара Обрадовића, којем је, према тврдњама сведока, судија Јукић за време монтираног суђења стављао на главу шубару с кокардом, лепио му на лице лажну браду, а као услов да му не изрекне смртну казну Јукић је од Обрадовића тражио да приступи тзв. Армији БиХ.

Шабан Максумић

Судија Суда БиХ Шабан Максумић, који се у јавности недавно “прославио” изрицањем ослобађајуће првостепене пресуде Насеру Орићу, у сведочењима бројних српских логораша из злогласне касарне “Виктор Бубањ” наводи се као особа која се као судија Окружног војног суда тзв. Армије БиХ није уздржавала чак ни од личног учешћа у премлаћивањима и мучењу српских затвореника. Максумић се као осумњичени  наводи у пријави ЦЈБ Српско Сарајево из 2001. године, а на терет му се стављало одузимање српским логорашима права на непристрасно суђење, као и изрицање осуђујућих пресуда без ваљаних доказа. Сведоци наводе случај логораша Сретка Дамјановића за којег је Максумић, наводно, лично наређивао стражарима да га туку како би потписао припремљену изјаву о кривици, а у сведоченствима се наводи и то да се Максумић јавно хвалио како у касарни Виктор Бубањ “пегла четнике” и “тренира бокс”.

Мирсад Стрика

Судија Суда БиХ Мирсад Стрика од 1985. године обављао је дужности судије у Војном суду Сарајево и Окружном војном суду у Зеници, а затим је своје правосудне функције обављао и као Окружни војни тужилац у Сарајеву. О ангажману судије Стрике у Окружном војном суду тзв. Армије БиХ у Зеници за време рата постоје бројни материјални докази из којих је видљиво да је он најчешће био ангажован у правосудним поступцима против српских цивила из тог града, што се може јасно видети из пресуде против Влајка Топаловића од 30. октобра 1992. године, затим пресуде Синиши Топаловићу од 28. септембра 1992, као и пресуде коју је изрекао Вукану Купрешаку 1. октобра 1992. Судија Стрика је такође издавао решења о продужавању притвора против заробљених српских цивила Војислава Љепића, Новице Кисића, Јове Љепића, Милорада Јовичића.