Лажни сведоци српског тужилаштва ослободили Насера Орића

Оптужница против команданта Сребренице базирала се на исказу тројице сведока чији су кредибилитет оспорили не само одбрана већ и сами Срби из средњег Подриња * Од српске јавности се изгледа крило да, након хапшења Орића у Швајцарској, тамошње власти нису баш биле уверене у квалитет доказа који су им достављени из Београда, а довели су и у питање кредибилитет крунских сведока, на основу њиховог ранијег ангажмана у сличним процесима

Свакога дана до краја живота Насер Орић, Рамуш Харадинај, Анте Готовина и десетине других неосуђених ратних злочинаца које су, ето, пуким случајем убијали искључиво Србе, треба да пале свећу Владимиру Вукчевићу и његовим сарадницима из српског Тужилаштва за ратне злочине. За дуг живот и да их здравље служи. Зашто су још увек на слободи делом је и њихова заслуга, или можда намера.

Предмет Орић уступљен босанским колегама још док је био у фази истраге

Најновији случај који је поново узбуркао јавност у Србији и Босни и Херцеговини је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, команданту 28. дивизије Армије БиХ и ратном команданту Сребренице. Орић, који је за своје сународнике херој, а за Србе у Подрињу злочинац који је одговоран за смрт више од 3.500 цивила из тог краја, још једном је изашао као победник из конфронтације са правосудним органима, овај пут са босанскохерцеговачким тужилаштвом. Какве везе има Тужилаштво за ратне злочине у Србији са тужилаштвом у Босни и Херцеговини. Веровали или не, има. Предмет Орић је уступљен из српског тужилаштва босанским колегама још док је био у фази истраге.

То је у изјави за “Експрес” потврдио и тадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

– Он је ухапшен у Швајцарској по нашој потерници, јер у склопу истраге није дао исказ. Када је предмет, у складу са међудржавним споразумом, предат тужилаштву БиХ, они су завршили истрагу, подигли оптужницу и Суд БиХ је њихове доказе проценио као валидне – каже Вукчевић.

“Кључни” сведоци

Значи, истрагу против Насера Орића водило је српско тужилаштво и уступило ју је босанским колегама 2015. године, након што је Орић изручен БиХ из Швајцарске где је ухапшен. У том моменту истрага је већ била приведена крају и српско тужилаштво је баратало са неколико сведока који су етикетирани као “кључни” и пресудни да се Орић осуди. Од српске јавности се изгледа крило да након хапшења Орића у Швајцарској, тамошње власти нису баш биле уверене у квалитет доказа који су им достављени из Београда. Наш извор каже да су Швајцарци довели у питање кредибилитет крунских сведока, на основу њиховог ранијег ангажмана у сличним процесима. Услед тога, да не изазивају превелики скандал међународних размера и да не руше ауторитет било које стране заинтересоване за лик и дело Насера Орића, пронашли су соломонско решење и изручују га Босни и Херцеговини.

Елем, суђење Насеру је отпочело у јануару 2016. године, а оптужница га је теретила за три убиства почињена над судијом Слободаном Илићем, Милутином Милошевићем и Митром Савићем. Сва тројица су, према наводима оптужнице, ликвидирани након заробљавања и то Слободан Илић након напада на село Залазје на Петровдан, 12. јула 1992. године, Милутин Милошевић након напада на заселак Лолићи, док је Митар Савић убијен у нападу на село Куњерац. Детаљи убиства судије Илића посебно су апострофирани у српској јавности, а језиви опис ликвидације са све детаљима вађења очију и клања ножем, које је према изјавама сведока починио Насер Орић, били су више него упечатљиви.

Кључни сведоци тужилаштва били су Ибран Мустафић, предратни функционер СДА у Сребреници и у ратно, а богами и поратно време велики противник Насера Орића. Аутор књиге “Планирани хаос”, који за дешавања у Сребреници највише криви покојног Алију Изетбеговића и Била Клинтона, сведочио је да је за ликвидацију Слободана Илића сазнао од самог Насера Орића који му је о томе причао у једном стану у Сребреници 1993. године. Присутан је био и Мустафићев брат, нажалост сада покојни. Мустафић тврди да је тада повезао догађаје из Залазја и ликвидиране српске заробљенике са списком који је видео код свог рођака Мирсада Мустафића. Међутим, рођак је негирао да је уопште био у Сребреници у ратном периоду. Дакле, радило се о посредним сазнањима, која нужно не морају бити неистинита, али свакако нису била довољна за осуђујућу пресуду.

Други, такође, кључни сведок, био је заштићени сведок под именом О-1, који је скоро до у слово поновио верзију догађаја коју је изнео Мустафић. Овај сведок је свој исказ дао из Београда путем видео-линка уз одговарајуће мере заштите. Међутим, његов исказ и кредибилитет су били доведени у питање од самог почетка. Кредибилитет му је оспорен тако што је Орићева одбрана презентовала извод из казнене евиденције у којој се видело да је поменути сведок осуђиван за више кривичних дела – од преваре, изнуде, претње, пљачке, преваре са осигурањем, наношење тешких телесних повреда, насилничко понашање… Из свега тога се наравно не може закључити да је човек лагао о поменутим догађајима већ пре да се ради о лицу криминалне структуре личности па је чак и логично претпоставити да би се таква особа у рату могла бавити свакојаким свињаријама и злочинима и у њима учествовати. Проблем је, нажалост, био у неконзистентностима у самом сведочењу, које су углавном демантовали сведоци оптужбе. Просто да човек не поверује, радило се о Србима. Приликом напада на Залазје, сведок О-1 је тврдио да је видео Орића како коље судију Илића и затим пуца рафалом према цивилима који беже из села. Демантовали су га војници Војске Републике Српске који су се сакрили на таван и гледали шта се дешава. Један од њих, Миломир Лазаревић, чак је тврдио да не само да није видео како Насер Орић убија, него да уопште није видео да су заробљеници побијени на том месту. Свакако су били побијени и из исказа других сведока постојале су индиције да је то урадио Зулфо Турсуновић, заменик Насера Орића, који је за ликвидацију Илића имао и лични мотив пошто је сматрао да га је баш Илић послао на четрнаестогодишњу робију пре рата. Турсуновић је иначе ову казну служио због убиства. Чак су постојали искази муслиманских војника који су се чули у овом процесу како се Турсуновић хвалио како је “дохакао” Илићу. Међутим, пошто се Зулфо Турсуновић 2011. године преселио на ахирет, некакав Шерлок Холмс из српског тужилаштва је сматрао да је можда политички коректније оптужити Насера за убиство него за командну одговорност уколико би се доказало да је судију Илића убио Турсуновић. На све или ништа, и наравно било је ништа.

Опширније читајте у новом Експресу који је на киосцима од петка, 13. октобра...