Корона не одлаже локалне изборе у БиХ: Мртви гласачи, богата Република Српска и борба за власт - шта ће победити?
Избори у Сребреници и Мостару огледало су босанскохерцеговачке политичке стварности
Локални избори у БиХ одржаће се 15. новембра 2020. године и први пут ће бити спроведени у битно измењеним условима због корона вируса.
У кампањи која је званично почела 15. октобра учествује више од 500 политичких субјеката, а око 30.000 кандидата утркује се за позиције начелника, градоначелника као и за посланичка места у општинским и градским већима и скупштинама.
"НАРОД ЦРНЕ ГОРЕ ЖЕЛИ ДОБРЕ ОДНОСЕ СА СРБИЈОМ": Владика Јоаникије позвао Вучића на сахрану митрополита
АМФИЛОХИЈЕВ НАСЛЕДНИК ДОСТОЈАН: Јоаникије је први хапшени владика у овом веку, многи га видели на челу цркве
ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ ОРОЧЕНА НА 200 ДАНА: Огласио се Мандић и открио када ће се одржати нови избори
Како се избори одржавају у двогодишњим циклусима, Босна и Херцеговина од краја рата заправо стално живи у предизборним и постизборним временима. У земљи која има 3,2 милиона гласача и тек нешто више становника од тог броја али и велику дијаспору, бирачким списком се не бави само Централна изборна комисија (ЦИК) већ и Тужилаштво.
Ове године приспело је из иностранства рекордних 120.000 пријава за гласање путем поште, али је ЦИК одбио 28.000 пријава. Неажурирани бирачки списак и ове године био је пун мртвих гласача, а махинације са местом пребивалишта већ су постале уобичајена пракса сваких избора у овој држави.
Да политички избори нису довољни за ионако компликован политички живот у БиХ, показало је и именовање нових чланова ЦИК-а које је избацило из игре кандидате из СНСД-а и ХДЗ-а БиХ што је додатно уздрмало предизборну климу у БиХ. Томе је придонела и контроверзна одлука ЦИК-а да у једном тренутку избаци партију Уједињена Српска из изборне трке, због спота за који су сматрали да шири мржњу. Убрзо је уследила експресна одлука Суда БиХ који је ту одлуку поништио.
Због неправилности око списка бирача Тужилаштво БиХ је формирало предмет на основу пријава о изборним неправилностима које су добили из ЦИК-а.
Да су гласови из иностранства на Западном Балкану они који могу одлучити изборе, али и бити предмет политичких манипулација показују сви досад одржани избори у региону. На прошлим председничким изборима у Хрватској тесна разлика између два кандидата у предизобрним аналитикама износила је свега 2% колико је управо и бирача у БиХ са правом гласа на изборима у Хрватској, показујући колико је дијаспора важан фактор.
Овогодишњи избори у БиХ одржавају се у светлу турбулетних дешавања у региону, пре свега у светлу недавно одржаних избора у Црној Гори. БиХ и ове године доноси мало свежих политичких лица у изборној утрци.
Изненађење предизборне трке у Републици Српској је одлазак Демократске народне странке (ДНС) из коалиције са СНСД-ом Милорада Додика, а која је била једна од најдуговечнијих коалиција на изборној сцени Српске. СДС и ПДП се надају да ће талас промена из Црне Горе довољно уздрмати политичку сцену да као опозиција успеју да преокрену изборни резултат у своју корист. СПС и ДЕМОС први пут излазе на изборе у РС.
Милорад Додик, држећи чврсто кормило своје странке, али и власти у Републици Српској, сматра да ће његова странка однети убедљиву победу и преузети више од 80 одсто општина у РС на овим изборима. Ово потврђују и последње анкете које СНСД-у дају предност више од 30 одсто у односу на остале странке у Српској.
Опозиција у Републици Српској, са друге стране, рачуна на Бањалуку на коју се у потпуности фокусирала тиме што је у старту одустала од борбе за место начелника у 12 општина у РС. На Бањалуку рачунају и СПС и ДЕМОС.
У другом ентитету, Федерацији БиХ, СДА Бакира Изетбеговића нема намеру да напусти ентитетску политичку сцену на којој се устоличила још давних деведесетих. Политички аналитичари из Сарајева ипак сматрају да ће ово бити одлучујући избори који ће показати, сходно гласовима бирача, да ли остају уз старе струје СДА које се и даље служе ратнохушачком реториком и провереним фразама које уносе увек исти раздор међу припаднике три конститутивна народа у БиХ или ће се десити политички преокрет.
Да се политичко небо у Босни и Херцеговини заокреће у неком другом смеру, показују и заједничке изјаве српских и хрватских политичара, пре свега Драгана Човића и Милорада Додика, у којима се све гласније говори о трећем, хрватском, ентитету. Човић и Додик су пре неколико недеља били у изненадној и заједничкој посети Београду, где су са председником Вучићем разговарали о приликама у региону, што је разљутило Бакира Изетбеговића.
Додик је неколико дана након састанка изјавио да ће Срби и Хрвати "креирати заједничку изјаву како БиХ може да функционише" и да, уколико не буде прихваћена, "једино је решење раздруживање", што је наишло на оштру осуду у редовима СДА, оптужујући Додика за рушење Дејтонског споразума.
Ове године фокус локалних избора је и на два "града-случаја".
Први пут након 12 година у децембру ће бити одржани локални избори у Мостару. У Сребреници која је Дејтонским споразумом припала Републици Српској, а остала под теретом дешавања у јулу 1995. године у том граду, избори су увек контроверзни пре свега због изборног списка у коме се појављују имена преминулих или се надопуњује бирачима из иностранства са фиктивним пребивалиштем у БиХ.
У Сребреници је на месту градоначелника Србин Младен Грујичић који је на претходним изборима победио Бошњака Ћамила Дураковића. СДА са Пробосанским блоком покушаће ове године урадити политички преокрет и повратити бошњачку власт у овом граду. Са друге стране чак 12 партија из Републике Српске подржало је актуелног градоначелника Грујичића чији је противкандидат на овогодишњим изборима Алија Табаковић из редова СДА.
У граду на Неретви избори се први пут одржавају још од 2008. године. Мостарски градоначелник Љубо Бешлић у техничком је мандату већ осам година. Локални мостарски избори ће бити одржани 20. децембра и то након што су се лидери ХДЗ-а БиХ и СДА, Драган Човић и Бакир Изетбеговић, коначно договорили о новим изборним правилима за Мостар.
ХДЗ БиХ и СДА опструисале су међусобно сваки покушај нових избора више од деценије, па се тако мостарски градоначелник Љуба Бешлић нашао у невероватној ситуацији након званичног преузимања дужности 2009. године да на истој остане невероватних једанаест година, као први прослератни мостарски градоначелник. Мостарци су изненађени што први пут имају локалне изборе након више од деценије, у граду који последњих осам година није имао ни градско веће. Све је то довело до дугогодишњих проблема са буџетом, имплементацијом инвестиција, организовањем рада градских предузећа што је ратом тешко погођени Мостар довело до руба пропасти.
Иако се БиХ налази у незгодној позицији са коронавирусом о одлагању локалних избора нико не размишља, ни локални изборни штабови ни ентитетски.
Девети послератни избори одржавају се у атмосфери епидемије корона вируса, али и старих политичких амбиција и прича које ова држава живи на свакодневном нивоу, чекајући да крену бољи дани, суочена са великом незапосленошћу и сиромаштвом. Република Српска сада гледа у матицу и у овом тренутку економски је одмакла другом ентитету. Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ, недавно је изнео предлог да сви становници РС по аутоматизму добију држављанство Републике Србије.
Можда најбоље о локалним изборима у БиХ говори пример Источног Дрвара, општине у Републици Српској у којој према последњем попису живи 79 становника, а за локалне изборе имају 50 кандидата.
Босна и Херцеговина изабраће 15. новембра 2020. године 56 скупштина општина у Републици Српској, те 120 начелника општина, 22 градоначелника, 31 заступника у Скупштини Брчко Дистрикта и 64 општинских већа у ентитету Федерација БиХ.
