МИСТЕРИОЗНА СМРТ МЛАДИЋА (23): Лупао је комшијама да му отворе, а они су га ујутро затекли МРТВОГ у згради

Томислав Блажевић (23) био је миран и добродушан дечко, одгојили су га отац и бака јер је остао без мајке, завршио је за пекара, али није имао посао. Младић је сам живео у улици, испред стамбене зграде на броју 43, где је у уторак пре свитања пронађено његово беживотно тело.

Станари који су ишли на посао угледали су га чим су отворили врата стамбене зграде. Лежао је на леђима, раширених руку, скупљених ногу, у фармеркама, јакни и мајици. Поред њега је био ранац и мобилни, мало даље и једна његова ципела, друга му је била на нози. У фармеркама је имао новчаник.

НАШЛИ МРТВОГ МОМКА НА ПЛОЧНИКУ: Нико не зна од чега је умро

Како је и када тачно умро? Шта је тамо радио? С киме је био? - ово су питања на која у уторак полицијски истражиоци, као ни Жељко Бркљачић, заменик жупанијског државног адвоката који је руководио увиђајем, нису имали одговор.

Оно што је било јасно јесте да је младић преминуо насилном смрћу. На првом спрату зграде испред које је убијен младић живи породица Крижанић.

"Чуо сам неку галаму и долазак више аутомобила, отворио сам прозор и доле видео тело, тачно тада је полицајац батеријском лампом осветлио његово лице. Тада сам видео да је млад дечко. Сећам се да је даље била ципела", прича Владо Крижанић.

Није било рана

Извор близак истрази тврди да на телу младића није било отворених рана, али су запажени бројни хематоми, нарочито по рукама. Осим тога, на јагодицама прстију примећена је крв.

Док је екипа полиције обављала увиђај, грађани су им говорили да су чули лупање пред зградом у ситним ноћним сатима и да је неко звонио. Између 1 и 4 сата у ноћи на уторак неко је позвонио на десетак станова из неколико улаза.

Ана Рокнић из првог улаза рекла је да је звоно чула у 3.45, није се јављала јер је мислила да је нека грешка. Ујутро је сазнала да је неко звонио и код других комшија.

"Позвонио нам је око 1, онако интензивно, јако. Супруга Мирјана је погледала кроз прозор и видела га. Он се тада већ пребацио на улаз до нас, и тамо је звонио. Онда је прошао испод нашег прозора и замакнуо иза зграде. Изгледао је као да пред неким бежи, а није било никога. Није трчао, мирно је ходао, али као да је био смушен, као у некој паници, чинило се да је био збуњен. Носио је торбу на леђима и имао је батеријску лампу. Моја супруга га је питала да ли га неко јур, али сам је рекао да га нико не јури. Био је уплашен, али не знамо ко би га уплашио", рекао је нам Јосип Мрљак с другог спрата.