НАЈВЕЋА МИГРАНТСКА КРИЗА ПОСЛЕ РАТА: Шта се заправо дешава у БиХ (ФОТО/ВИДЕО)
Процењује се да је од јануара 2018. године у земљу стигло око 70.000 људи, а само мали део њих тражи азил. Већина њих покушава да уђе у ЕУ преко Хрватске
На први поглед фотографије људи који се смрзавају у импровизованим шаторима прекривеним снегом у близини босанско-хрватске границе изгледају свима као добро позната прича о мукама миграната који су кренули пут Европске уније. Али, зароните ли мало дубље, појављује се много сложенија прича.
ТЕШКИ ДАНИ ЗА КОМШИЈЕ: Девет особа преминуло, међу њима и пацијент од 25 година, НАЈМЛАЂА ЖРТВА КОРОНЕ у Црној Гори
КОЛИНДА ЧЕСТИТАЛА БАЈДЕНУ: Пожелела сам све најбоље, посебно уједињење!
ОПШТИ ХАОС У МИГРАНТСКОМ КАМПУ! Надомак Сарајева јаке полицијске снаге на терену (ВИДЕО)
То је прича која наглашава "нефункционалну природу" послератне Босне и Херцеговине и увид су у то колико и Европска унија и локалне власти желе да задрже мигранте пред својим вратима, пише Euronews.
Босна се у последњих неколико година појавила као поприште за мигранте који хитају ка ЕУ. Процењује се да је од јануара 2018. године у земљу стигло око 70.000 људи, а само мали део њих тражи азил. Већина њих покушава да уђе у ЕУ преко Хрватске. Међутим, затварање граница услед пандемије ковида-19 и извештаји о "илегалним гурањима назад" довели су до тога да су многи завршили "заробљени" на северу БиХ.
Око 3.000 миграната налази се у камповима и склоништима у северозападном Унско-санском кантону, где су се проблеми и појавили.
Уочи празника, фокус се интензивирао на камп Липа, дом за мање од 1.000 миграната. Отворен је прошлог априла, али се ЕУ и локалне власти нису сагласиле око његовог животног века. Брисел је то видео као привремено решење ван града услед пандемије ковида-19, док су мештани, жељни да одведу мигранте из својих градских центара, видели то као трајно решење.
Међутим, са приближавањем зиме, Липа није била повезана ни са водом за пиће, нити на електричну мрежу. То је подстакло Међународну огранизацију за миграције (ИОМ) да се 23. децембра у знак протеста повуче из управљања објектом, оптужујући локалне власти.
Нису имали где да оду, па су мигранти данима били препуштени паљењу ватре како би се заштитили од хладноће. Неки су живели у импровизованим склоништима у шуми или у напуштеним кућама.
На питање ко је одговоран за ове неприлике, амбасадор ЕУ у земљи Јохан Сатлер рекао је да је то "извештачена хуманитарна криза". Стога, уколико је ово проблем на који је човек утицао, шта је заправо довело до тога?
Локалне власти у Бихаћу, Унско-сански кантон, годинама су се бориле против Сарајева у покушајима да задрже кампове за мигранте на селу и ван градских центара.
Позната као "Бира", то је била бивша фабрика фрижидера која је банкротирала 2015. године. Претворена је у склониште за мигранте 2018. године и коштала је ЕУ 25.000 евра месечно за најам, наводи ИОМ.
Затворена је у септембру прошле године због забринутости за јавно здравље, а до тада су мигранти већ почели да живе у кампу Липа. Мештани су се супротставили тежњама Сарајева и Брисела да поново отворе "Биру", редовно протестујући испред њених врата.
- Немамо ништа против ових људи, само желимо да нам се врати мир - рекао је Аднан Хабибија, бивши члан Градског већа у Бихаћу током протеста.
Регионално министарство унутрашњих послова тврдило је да је након затварања "Бире" стопа криминала опала.
Док је локално становништво говорило "што је доста - доста је", Брисел је вршио притисак на Сарајево да овај проблем нестане, тврди новинар и аналитичар Рефик Хоџић.
ЕУ је Босни, која се пријавила за придруживање блоку 2016. године, обезбедила 89 милиона евра за управљање ситуацијом, рекла је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро за "Euronews". Готово сав овај новац, како се наводи, не иде директно босанским иституцијама. Уместо тога, каналише се преко ИОМ који је примио скоро 77 милиона евра од јуна 2018. године.
- Нажалост, Босна је у потпуности зависна од ЕУ због своје политичке и економске стабилности, гледајући на ЕУ као на светло на крају тунела. Ниједан политичар у Сарајеву не би се усудио да каже ЕУ: Пазите, морате да се суочите са овим проблемом тако што ћете не само опремити камп шаторима, већ на шири начин, хајде да се позабавимо овим заједно - рекао је Хоџић.
Међу могућим решењима проблема био би и улазак БиХ у ЕУ и прерасподела миграната са легитимним захтевима за азил у друге земље блока. Али Петер Ван дер Ауеареат, представник ИОМ у Босни сматра да би то узорковало више миграната који долазе у земљу.
У наизглед одуству дугорочног одговора, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Џозеф Борељ подсетио је Босну на износе које је блок већ стаио на сто, укључујући 3,5 милиона евра за опремање мигрантског центра "Бира". Истакао је да је, упркос новцу, центар ипак "остао неискоришћен".
- ЕУ има врло арогантан и колонијални став. Борељ у суштини каже: Дали смо вам милионе евра, овај проблем мора да буде решен одмах. Када заправо Босна прати од тога због става ЕУ да милитаризује границе и гура мигранте уназад. ЕУ игра на слабу државу Босну, наређујући им - рекао је Хоџић.
Петер Стано, портпарол ЕУ за спољне послове, упозорио је да ће Босна сносити последице за амбиције за чланство у ЕУ уколико не испуни захтеве Брисела и не реши кризу у Липи.
Босна против Међународне организације за миграције
ИОМ је такође примио критике. Фрустриран неуспехом да мигрантски камп Липа учини погодним за зиму, претио је да ће се повући из управљња. На дан када је ИОМ изашао, 23. децембра, камп је запаљен.
- Из неколико разлога, углавном политичких, никада није повезан са главним водоводом и електричном енергијом. Сада са овом ватром никада неће ни бити - навео је ИОМ.
Градоначелник Бихаћа Шухрет Фазлић има другачију верзију догађаја. Жалио се да од јуна прошле године нико, ни централна власт, ни организација, нису имали контакт са Липом.
- Потрошили смо, заједно са кантоналном владом Унско-санском око 250.000 евра за припрему локације Липа. ЕУ и УСАИД потрошили су више од милион додатних евра. Нема смисла да је ИОМ затворио Липу - рекао је он.
Хоџић такође каже да је став ИОМ "потпуно збуњујући".
Како наводи "Euronews", иако је послератна Босна релативно живи у миру, наводе да нефункционални политички систем одражава постојане етничке поделе, а канцеларију председника деле три човека.
Додаје се да када је реч о мигрантима, "Хрвати и Срби одбијају да угосте мигранте на територијама на којима су они етничка већина". Стога је пријем миграната спао на рамена муслиманских Бошњака.
Сваки од десет босанских кантона има моћ доношења властитих одлука о мигрантима, чиме спречава сваки покушај њиховог пресељења негде другде у земљи. Пример за то је убрзо након што је ватра прогутала већи део кампа Липа, аутобусима је кренуло пребацивање миграната у Брадину, удаљену 320 километара. Локалне власти су то спречиле, остављајући мигранте да чекају у аутобусима више од 24 сата.
Наводе да је Милорад Додик више пута говорио о томе да неће имати прихватне центре за мигранте на територији којом управљају босански Срби.
Након неуспешних покушаја да се пребаце негде другде, 980 миграната је и даље у Липи. Услови су у последњих неколико недеља побољшани и на локацији тренутно има струје.
Као што ИОМ наглашава, мигранти су у транзиту и не желе да остану у Босни. Током 2019. године мање од три одсто њих изабрало је или је успело да се региструје као тражиоци азила. Већина њих једноставно чека прилику да пређе границу са Хрватском. Крајни циљ је, у већини случајева, Немачка.
