НАЈВЕЋИ БАСТИОН СРПСТВА! Колевку светосавља нису сломили НИ ТУРЦИ НИ КОМУНИСТИ, па неће ни МИЛО
Мисао Светога Саве и данас живи у српском народу на простору Црне Горе.
Корени његовог дела су дубоки и генетски су усађени у души Црногораца. Ти корени су разноврсни и многобројни. Дела и мисли Светога Саве су посебно уткане у Васојевићима као саставном делу српског народа и једном од највећих српских племена.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/01/19/pg123.jpg?itok=5qpVMywA)
СЦЕНЕ ЗБОГ КОЈИХ ЋЕ УЗАВРЕТИ КРВ! Погледајте како у Подгорици СИНОВИ СРПСТВА пливају за ЧАСНИ КРСТ (ВИДЕО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/01/19/crnagora_0.jpg?itok=wY2pYb4a)
ОВАКО ЈЕ СИНОЋ БИЛО У ЦГ: Хиљаде бакљи у знаку крста у славу Богојављења - Бог се јави, Ваистину се јави! (ВИДЕО/ФОТО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/01/18/ulcinj.jpeg?itok=29gaczkP)
"ПРАВОСЛАВЉЕ ДОЛАЗИ СА ЈУГА": И Улцињ се пробудио, ХИЉАДЕ ЉУДИ на улицама БРАНИ СВЕТИЊЕ! (ВИДЕО)
- Треба подсећати да се Свети Сава славио у школама на просторима Васојевића у турско време. О томе говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској о прослави Светог Саве у Беранама. Документ у ''Цариградском гласнику'' сликовито сведочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, који се конкретно односи на школу у Доњој Ржаници код Берана, а слична ситуација је била и у другим школама у овом крају – каже историчар Горан Киковић.
У ''Цариградском гласнику'' број 16 из 1904. године Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о тамошњој школи:
- Ево већ пета година откако је у овом селу отворена српска школа и откако у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (…) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија. Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи где одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић…
Даље пише у чланку:
- Пред многобројним народом из шест села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати „Шта је темељ народности“… За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, месном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу…
У ''Гласу Црногорца'' је 12. фебруара 1905. године, у шестом броју, на трећој страни, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, објављена је репортажа ''Svetosavska прослава у Беранама''.
Извештач М. Н. пише:
- Хитам да известим поштоване читаоце ''Гласа Црногорца'' да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу Светог Саву, свечаније но икада. Ове ретке, са радошћу пишем, јер се оваквом одзиву овдашњих грађана има радовати сваки брат Србин, а нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмерно већим и богатијим варошима у царевини.
Јован Р. Бојовић у свом раду ''Мисао Светога Саве у Црној Гори'' наводи да је традиција Светога Саве у Васојевићком крају велика. Он потом каже да то је и природно када је у народу дубоко укорењено сазнање да је Свети Сава основао Будимљанску епископију и да је у њој често у пролазу боравио. Бојовић истиче да је спроводио анкету у свом раду и да се тада обратио и људима у Васојевићком крају.
- Добили смо одговоре од Радоша Јелића из Андријевице и Радомира П. Губеринића из Берана. Из њихових одговора сазнали смо карактеристичне податке који још живе у народној традицији – каже Киковић.
Радомир П. Губеринић пише да је Савиндан прослављен искључиво у основним четвороразредним школама и у Беранској гимназији. Тога дана су ђаци у школе долазили рано, а нешто касније за њима су долазили и њихови родитељи, рођаци и остали грађани који су за славу доносили храну: сир, кајмак, приганице, суво месо, суве шљиве и крушке сушене на сунцу.
Тога дана ђаци су декламовали епске народне песме, такмичећи се ко ће боље и вештије да рецитује, а након тога се до касно послеподне настављало са народним весељем у просторијама школе.
- После 1946. године школска слава Свети Сава вољом Комунистичке партије Југославије бива потпуно ликвидирана као нешто сувише назадно и штетно, иако законом никада није забрањена. Од прошле године Савиндан се поново почиње славити, али треба времена за некадашњи размах – навео је Губеринић.
Радош Јелић из Андријевице пише да је био у четвртом разреду основне школе када је Југославија окупирана 1941. године.
- Школа није радила у току три ратне године. Иако школа није радила, народ се окупљао на Савиндан у школу. Такав је случај био и 1943. године када су комунисти присилно покупили у бригаду омладинце из села Врањештице (колашински крај), окупљене на Савиндан у школи, о чему се није смело говорити после рата – наводи Јелић.
Додаје да су после рата ''избегаване седнице и ма какви други састанци'' на Савиндан.
- Такво стање је остало све до 1992. године када је у школи у Андријевици поводом обележавања годишњице оснивања библиотеке отпевана химна Светом Сави, што је наишло на опште задовољство и френетични аплауз присутних – пише Јелић.
У Васојевићима има неколико назива везаних за име Светога Саве. У селу Слатини код Андријевице имају два таква назива. То су Крштена вода за коју народно предање каже да ју је закрстио Свети Сава. Ово је свакако у вези са Водакршћењем, када се у црквама закршћава вода (18. јануар). У народу се верује да је Свети Сава ову ''воду благословио те се обавезно узима за справљање свих врста лекова и народних мелема''.
Један заселак у Слатини зове це Савин До. Предање каже да се ту на путу из Зете у Рашку одмарао Свети Сава. Исто тако се за Светога Саву везује и Немањића пут који је ишао преко села Божића.
У Горњем Бихору једно село зове се Савин Бор. Предање је да се ту налазио стари бор на коме је Свети Сава урезао крст приликом постављања крстова тамо где није било цркава - што је иначе у Савино време било уобичајено. У истом месту постоје и места звана Савино Брдо и Крс. У Крсу се налази православно гробље. У селу Лагатор место старог православног гробља код црквишта зове се Крс.
Према подацима Милисава В. Лутовца, данашње село Бистрица у Доњем Бихору некада се звало Савино Поље где се сада задржао стари назив за средишњи део села. У селу Бубањама код Берана један брег зове се Крижевица по томе што је на том месту Свети Сава поставио крст. Место у Бабином Пољу код Плава зове се Крсна стијена, где је Свети Сава поставио крст.
- Интересантно је напоменути да је највише остатака старосрпске културе сачувано баш на исламизираним подручјима у Васојевићима. Тако, поред очуваног ономастикона старих српских гробаља и црквина, тамо је сачувано и екавско наречје, а пажљивији посматрач би могао запазити да је тамо боље очувао и расно словенско обележје људи - истиче Губеринић мислећи на подручје Горњег Бихора где се до данашњих дана очувала традиција везана за Светог Саву.
У Црној Гори многе породице славе крсну славу Светога Саву. Најмногобројнија је крсна слава Свети Сава у Дробњаку, Васојевићима и Приморју. Према непотпуним подацима и у Васојевићима неке породице су славиле и данас славе Крсно име Савиндан.
- Крсна слава никада није остављана сем код извесних који су одустајали из неког интереса, због политичког убеђења, а нарочито из страха да се не би нашкодило младима који су могли имати тешкоћа при упису у школу, добијању кредита, стипендија, заснивања радног односа и сл. Међутим и код таквих породица, код извесног броја славило се потајно, ломљењем колача у свом дому - закључује у својој студији Јован Бојовић.
Много је назива места у Горњем Полимљу преименовано да би се затро траг српског постојања. Назив врела Савино око у Вусању код Гусиња је преименован у назив Око Скакавице или Скакавичко врело. Хидроним Савино језеро у Ропојани је преименован у Језерце или Чемерикино језеро, а Хоролачко језеро у Абдијино језеро.
Још 1967. године промењен је назив врела Вруље у назив Алипашини извори, према Али-паши Гусињском, који је паша постао после победе у боју на Новшићима 1879. године. У даљој прошлости то се врело звало Савини извори.
Назив чесме са бетонском каптажом Савина вода, уклесан у гранитној плочи у Дољи код Гусиња, избрисан је, што значи намерно се потискује српско постојање на просторима некадашње српске Плавске жупе.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/01/12/milo1.jpg?itok=bLTogCYv)
МИЛО ЋЕ ЗАВРШИТИ КАО ПОРОШЕНКО! Руска црква упутила оштру поруку Ђукановићу!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/01/18/pjimage_12_0.jpg?itok=DeWRdE-E)
СТАО УЗ СВОЈЕ: Распоп Дедеић се сликао са усташама! Отишао у Хрватску, па Србији запретио ратом! (ВИДЕО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/01/17/pjimage_18.jpg?itok=qU5dO1Cx)
БОЖЈИ ЗНАК ИСПРЕД ХРАМА У ПОДГОРИЦИ: Пламен од паљења бадњака формирао крст! (ФОТО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/06/15/miras.jpg?itok=0nWWS6-7)
"Ј*БЕШ ЛИ ШТА?" Милов распоп Мираш Дедеић ПРОСТАЧКИМ ДОСКОЧИЦАМА фрапирао новинара!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/05/23/nato.jpg?itok=AAWwqDXN)
НАТО тим стиже у Подгорицу да "спаси" Мила од сигурног губљења власти