О Амфилохију нисте знали ових 12 ствари: Због њега су пуштали сузе, а Србе је уздрмао једном реченицом
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић имао је веома интересантан живот, а ово су детаљи које ретко ко зна.
Рођен је 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Морачи, општина Колашин. Како је рођен на Божић, добио је световно име Ристо, које у корену има значење благ.
КУМЧЕ МИТРОПОЛИТА У СУЗАМА: Мала Уна (8) не може да дође себи због смрти Амфилохија (ВИДЕО)
СТРАШАН ДАН ЗА СЛОВЕНИЈУ: Преминуле 23 особе, велики број заражених!
САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Нема препрека да Мандић, Кнезевић и Медојевић буду у влади Црне Горе
1. Рођен на Божић, као мали певао "Ми смо деца са висина, Енвер Хоџе, Тита и Стаљина"
Отац Ћиро одвео је сина Риста, једно од деветоро деце, да "дарива" цркви, вери, Христу и српству у време кад се у Морачки манастир није смело улазити, кад су књиге манастирске палили, кад се по Црној Гори певало: "Не вјерујем у небеса, но у Маркса и Енгелса, то су наши учитељи, цијелог свијета спаситељи. Мали Ристо је према сопственом признању, певао: "Ми смо деца са висина, Енвер Хоџе, Тита и Стаљина".
- То сам певао као дете и онда се сматрало да су они најбољи. Има, додуше и данас оних који мисле да су они најбољи - испричао је Амфилохије.
2. Некадашња прва дама била му је рођака
У сродству је са некадашњом првом дамом, покојном др Зорицом Радовић (супругом Војислава Коштунице).
3. Одличан и у спортским такмичењима
Једне године, на Илиндан, на вашару у Варњску, на Бјеласици, момци су се такмичили у скоку у даљ. Дошао је и Ристо Ћиров, са сламнатим шеширом на глави, скочио боље од свих. Али, следећи скакач га је "надскочио", а маса је повикала: "А, попе, скочи боље, јеси ли од војводе Мине племена".
Сцени је присуствовао ондашњи "бос" Црне Горе, Блажо Јовановић. Кад је чуо да Риста зову поп јер учи за богослова, понудио му је стипендију само да пређе у неку другу школу. Ристо је тад одбио, а кад му је на крају школовања у Морачком манастиру партијски секретар понудио стипендију за који год хоће факултет, тражио је за Теолошки.
- За теологију нема - уследио је одговор.
4. Увек се декларисао као Србин, црногорска нација не постоји
Митрополит Амфилохије се увек декларисао као Србин, и то је јасно увек дао до знања.
- Црногорска нација је копиле Милована Ђиласа, којег се одрекао 1954. године. То је једно од несрећних наслеђа оног система који је хтео да нас збратими са мајмунским пореклом - каже Амфилохије и као доказ наводи речи покојног песника Радована Бећировића којем је један генерал у поверењу рекао: "Мени је Партија наредила да сам Црногорац, а не Србин, и ја сам Црногорац - рекао је он.
5. Православље је за њега много више од вере
- Бити православац значи бити прави, целовити човек. И више од тога - бити богочовек. А то није лако бити ни један дан... Православље је непобедиво и неуништиво. Не нама и нашом људском снагом, која се претворила у раслабљеност, већ силом своје истинитости - објашњава Амфилохије.
6. Врхунско образовање - Магистрирао у Риму, докторирао у Атини
После школовања у манастиру Морача студирао је у Београду, на Теолошком факултету, а упоредо и класичну филологију на Филозофском.
После завршетка студија отиснуо се у свет. Прво је једну годину провео на Старокатоличком универзитету у швајцарском граду Берну, потом је две године боравио у Риму, где је и магистрирао. Одлази у Атину, где је боравио од 1966. до 1973. гфодине. Ту је и докторирао "на Светом Григорију Палами и исихазму 14. века". На Светој Гори живео је годину дана, тад се и замонашио и узео име Амфилохије, које на грчком значи два вода војске.
- То ми је најлепша година у животу - изјавио је касније митрополит Амфилохије. Из Грчке путује у Париз, учи француски и предаје на Институту "Свети Сергеј". Потом се враћа у Београд, где га бирају за декана. Епископ банатски постаје 1985. године. Све време је интересантан друговима из ДБ-а. За митрополита црногорско-приморског-скендеријског и брдског рукоположен је 30. јануара 1991. године.
Кад је Амфилохије седао на трон једне од најстаријих и најугледнијих епархија коју је 1219. основао Свети Сава, рекао је да је доста било братских свађа, због чека је тадашњи председник Црне Горе, Момир Булатовић, пустио сузу.
Течно је говорио италијански језик, а о томе сведочи једна занимљива анегдота. Наиме, приликом састанка са италијанским официром КФОР-а, официр је тражио да се доводе преводилац, а онда је добио занимљив одговор.
- Једино ако вама треба - рекао је тада Митрополит.
7. Један од најмудријих Срба нашег времена
Они који "знају знање" кажу да је био један од најмудријих, најобразованијих и најугледнијих Срба у нашем времену. Истичу његову смирену отвореност, уз меру коју поседује и кад о некоме или нечему говори најжешћу критику. Признају му пуну објективност. Митрополит Амфилохије био је у делегацији која је ишла на преговоре у Ватикан, први пут откако је СПЦ стекла самосталност 1219. године. Његови сарадници истичу да је сигуран у реч и мисао. Осим присталица црногорске аутокефалне цркве ("Опрости им Боже, не знају шта чине", каже за њих Амфилохије), нападали су га и Ратко Крсмановић, некад председник СК-ПЈ, и Илија Радуловић, бивши потпредседник СПО-а. Крсмановић је оптужио Амфилохијеве свештеника да скрнаве споменике из НОП-а у Црној Гори, а митрополит му је узвратио:
- Добро је да сте и ви комунисти почели да чувате светиње. Педесет година сте рушили туђе.
Радуловић га је напао што је од црногорских посланика тражио да подрже браћу преко Дрине, кад је цитирао омиљене Његошеве речи: "Нека буде што бити не може, нек ад прождре, покоси сатана..." и устврдио: "Ви сте тоталитарац. Владика из хајдучке пећине, ближи вам је рат него мир, смрт од живота. Блокада на Дрини је жртва за мир и живот, не издајство".
8. Писао песме, обожавао Достојевског
Амфилохије писао је песме и обожавао да цитира Достојевског: "Сви смо криви за све" и "Уби нас наше незнање" (од Јустина Поповића).
9. Брат Раде свештеник у Колашину
Рођени брат митрополита Амфилохија Раде Радовић је свештеник у Колашину.
10. Чувар пећког трона
Од 1750. сви митрополити приморско-црногорски имају титулу езграрха трона пећког. Амфилохије је ту дужност преузео 1991. године када је устоличен. Тако да се он сматра чуварем пећког трона.
11. Његошева капела
Митрополит Амфилохије је одувек тврдио да се мора вратити Његошева црква на Ловћену.
– Црква Светог Петра била је његова задужбина, подигнута по његовом упутству и за вријеме његовог живота, 1846.године, на месту које је сам обележио и изричито завештао да у њој буде сахрањен - рекао је једном приликом Амфилохије.
12. Контроверзни говор на Ђинђићевој сахрани
Његова реченица која је изазвала буру у јавности, је она коју је изговорио на сахрани покојног премијера Зорана Ђинђића.
- Ко се мача лати, од мача ће и погинути - рекао је тада он.
