ОД ЧЕТИРИ СРПСКЕ ГЛАВЕ НАПРАВИЛИ ГОЛОВЕ, ПЕТОМ ИГРАЛИ ФУДБАЛ: Сведочење Самира Авдића, саборца Насера Орића
Срамна одлука суда у Сарајеву да ослободи Насера Орића, ратног команданта Сребренице, који је одговоран за смрт више хиљада српских цивила у Подрињу и уништење више од стотину српских села, изненађење је само за оне који нису упућени у стање у БиХ, а посебно у рад правосудних органа у Сребреници.
Од самог оснивања Тужилаштво и Суд БиХ претворени су у политички инструмент владајућих муслиманских политичких партија у Сарајеву, које и кроз монтиране судске процесе покушавају да фалсификују чињенице о рату од 1992. до 1995.године. С циљем да ''докажу'' да су Срби једини кривци за почетак рата у БиХ, да су једино Срби чинили злочине, док муслимани, уз мање изузетке, ни мрава нису згазили. Осим у самоодбрани.
ОЧАЈАН! Груевски тражио азил у Тирани!
Резултат је статистички податак да је од стотину истрага које води Тужилаштво БиХ више од деведесет против Срба. Од сто подигнутих оптужница више од деведесет је против Срба. Од сто пресуда за ратни злочин више од деведесет је против Срба. По чему сарајевско правосуђе надмашује чак и Хашки трибунал.
О свирепим злочинима Орића и муслимана из Сребренице објављене су десетине књига, стотине доказних материјала и хиљаде новинских текстова. Овај чланак ће бити мало другачији, зато што ћу у њему навести сведочење са муслиманске стране, из прве руке, од стране најближег Орићевог саборца. Који је од предратних дана и кроз рат био у непосредној Орићевој близини, као припадник његове својеврсне телесне гарде. Специјалне јединице која је учествовала у већини најтежих злочина над Србима у Подрињу. Али и над муслиманима.
ЈЕСИ ЛИ САД СРЕЋАН, МИЛО БРУКО?! Небојша Медојевић почео ШТРАЈК ГЛАЂУ!
Орићев саборац зове се Самир Авдић, рођен 1967. у Глогови код Братунца, од оца Абида и мајке Абиде, ожењен, отац два детета, стално настањен у градићу Сиокс Falls, америчка држава Јужна Дакота.
Захваљујући муслиманима из Сребренице, честитим људима који нису заборавили своје словенске корене и који, упркос чињеници да су у јулу 1995.године у борбама против ВРС изгубили бројне чланове породице, сматрају да су Насер Орић и Алија Изетбеговић узрочници и главни кривци сребреничке трагедије, у поседу аутора овог чланка налази се више од 100 страна изјаве у којој Авдић описује злочине Насера Орића и њихове војске у Подрињу.
Авдић је своје сведочење написао руком, а аутентичност је потврдио потписом на дну сваке исписане странице. Касније, Авдић је аутентичност свог писаног сведочанства потврдио и пред надлежним истражним органима Републике Српске (Окружно јавно тужилаштво у Бијељини, предмет број КТА 803/08, Записник о саслушању од 1.децембра и 8.децембра 2008.године.)
Ево делова Авдићеве изјаве.
-Насер је у Лозничкој ријеци једној заробљеној Српкињи-трудници, јер је имала велики стомак и видјело се да је трудна, кад је видио да је на једној руци изнад шаке на подлактици имала плетену златну наруквицу која је ширине веће од сата, наредио да му то скине. Кад је она почела да скида то је услед њеног страха теже ишло. Насер није могао да чека, па је ножем почео да јој сијече руку у предјелу подлактице, у ком моменту жена почиње да јауче и пада на земљу, а истовремено се откопчава и наруквица, коју он узима.
Нови ПРОГОН СРБА у Црној Гори! Возач на суду јер је превезао Бранку Милић до српске амбасаде?!
Када јој је злочинац засекао руку, жена је почела да јауче и срушила се на земљу. Приликом пада, наруквица, коју је она већ била почела да скида, спала је са руке и Орић је исту узео и ставио у џеп.
-На том истом мјесту, Насер јој је забо нож у стомак и то отприлике на мјесту гдје је желудац, а затим је нож свукао низ стомак у предјелу ногу, расјекавши је цијелу, усљед чега је из ње испало све, па и кеса, тако бих је ја назвао, у којој се дијете налазило у утроби мајке и жена је јаукала и помињала имена неких лица српске националности - наставља Авдић.
ПРАВЕ ТЕМЕЉЕ ЗА "НОВУ ЦРНУ ГОРУ": Креирање идентитета једног народа на лажима и антисрпству
Сведок наводи да је распорена жена остављена да издахне, ''а да нико није у њу пуцао да би јој тако бар прекратио муке''. Он закључује да су се убица и жртва познавали, јер је Орић, пре него што је починио злочин, разговарао са женом и, између осталог, питао је ''гђе ти је човјек, што ми није донио паре''.
Авдић затим наводи случај приликом муслиманског напада на Кравицу и околна села на Божић 7. јануара 1993. године, у којем су он и његови саборци, под Орићевом командом, убили 44 лица српске националности, попалили неколико стотина кућа, а сву стоку и живину из тих села отерали у Сребреницу.
-Та жена је такође била заробљена, а убио је лично Насер наочиглед свих нас. Исто је била у другом стању - трудна, са великим стомаком и убио је на исти начин као и ову што сам претходно описао, тако што јој је нож забо на врх стомака и расјекао стомак по средини до краја, којом приликом је такође из ње изашла сва изнутрица и плод са дјететом, што сам видио својим очима. Такође и та жена остала је таква расјечена са испалим дјететом и унутрашњим органима, а нико је није тукао, нити убио метком, већ је умрла. Он је њу убио на уласку у Кравице у мјесту Кајићи, који такође припадају Кравици, а заробљена је у тим Кајићима, али ја све то зовем Кравица - сећа се овај војник Насера Орића, који је у његову јединицу ступио 1992. године, у својој 25. години.
У нападу на село Вољавицу Орићева јединица заробила је ''десетак девојака, старости до 25 година'', које су прво целу ноћ силоване, а затим убијене.
НАПЕТО У ЦРНОЈ ГОРИ! ДЕМОКРАТСКИ ФРОНТ ПОСЛЕ ХАПШЕЊА МЕДОЈЕВИЋА: Чекамо Апелациони суд
-Ђевојке су одведене у кућу у којој је прије рата била кафана, коју је држао човјек по имену Самир. У истој су преноћиле и у истој су их силовали, водећи с њима љубав против њихове воље, командири који су учествовали у нападу на Вољавицу, а то су Насер Орић, Зулфо Турсуновић, Смајо Манџић, Ејуб Голић из Глогове, који је погинуо, Ибро Дудић, звани Дуда. Нисам био непосредни очевидац силовања и убијања, али након убијања улазио сам у ту кућу гдје сам их видио мртве, тијела побијених налазила су се на спрату те кафане у три собе. А о силовању су причали сами - сведочи Авдић.
Он описује и напад 1.000 муслимана из Сребренице на Факовиће, 1.октобра 1991. године, у којем је убијено 19 српских цивила, а Несер Орић се поново са ножем иживљавао над заробљеним Српкињама.
-У том нападу на Факовиће заробљена је једна Српкиња и Насер јој је одсјекао прст на којем се налазио златни прстен. Прво је Насер рекао да она скине прстен и да му да, па је жена покушала да скине прстен, али није могла, па је тада Насер у присуству многих нас, па и мене, ножем јој одсјекао тај прст. То се дешавало на путу асфалтном који пролази кроз Факовиће. Послије тог чина она је убијена на мјесту удаљеном 20 метара, од мјеста гдје јој је одсјечен прст. Насер је двојици војника наредио да је одведу и убију. Знам да се један од тих који је убио звао Сточевић Мустафа из села Подчауш, општина Братунац. (Сточевић је био лични Орићев пратилац, који је водио евиденцију о убијеним жртвама – примедба Д.М.)
Авдић описује и напад на Залазје, у јулу 1992. године, када је заробљено осморо Срба. Зулфо Турсуновић је заклао шест мушкараца и једну жену, а Несер Орић судију Слободана Илића.
-Насер му је прво ножем извадио оба ока, при чему тај човјек ни гласа није пустио. Онда су двојица човјека оборила, а Насер му је сјео на прса и заклао га - пише у сведочењу.
ДОДИК: Ово је најгора порука коју је БиХ могла да упути Србима
Сведок је био присутан када је приликом једног од напада на Лозничку ријеку Орић наредио да се запале две куће у којима су се налазили живи људи, у једној ''четворо дјеце и старија баба'', у другој ''два стара човјека и једна жена напокретна'', што је и учињено.
Он у свом рукопису наводи да је Орић у нападу на Језеро и Краљиводе у јануару 1993. године, на локацији Пањеви, двојицу заробљеника испитивао на следећи начин:
-Они су морали да стоје са рукама на потиљку. Он их је прво тукао ногама. Затим је једном од њих ножем одсјекао неколико прстију и на крају га заклао. Овог другог је прво, док га је испитивао, више пута по разним дијеловима тијела убадао ножем, а онда је и њега преклао.
Своју крвничку нарав Орић је показао и 7. јануара 1993. године, када је у нападу муслимана из Сребренице спаљена Кравица и околни засеоци.
-Знам лично да су Орић и један по надимку Кезо из Глогове, тај је био замјеник Ејуба Голића, сада живи у Тузли, тада заклали пет заробљених Срба. Од одсјечених глава су направили два гола, а онда су петом главом играли фудбал. Била је маса наших војника који су то видјели.
Авдић тврди да су Орић, Зулфо Турсуновић и остали команданти муслиманске војске у Сребреници, али и команданти полиције и политичке вође, ликвидирали најмање 800, а вероватно и свих 1.200 муслимана из тог и околних места, пре јула 1995. године и заузимања сребреничке енклаве од ВРС.
Убијани су сви који су сметали. Након убистава својих сународника, Орић би у радио програму давао изјаве да су његове жртве страдале у српским заседама и нападима.
-У априлу 1995. године од Алије Изетбеговића из Сарајева дошла је наредба да се неки посао одради како би дошао НАТО и тај посао је уствари био што је Насер Орић дао наредбу Муји Манџићу, који је сада капетан и живи у Санском Мосту, а који је брат Смаје Манџића, да минобацачем 120 милиметара гађа игралиште средњошколског центра у Сребреници у моменту када су дјеца одржавала турнир у фудбалу. Мујо је ту наредбу извршио и гранате су убиле око 80 дјеце, а било је и доста рањених. Послије тога су оптужени Срби да су они бацили гранате, јер су српски положаји били одмах изнад положаја на којима се налазио Мујо - записао је Авдић.
Како су Орић и сребренички муслимани уклањали сведоке својих злочина, показује убиство више лица српске и муслиманске националности у мјесту Хајвази, поред пута Зворник-Тузла, које је 4. јула 1992. године извршила група војника којом су командовали ''Taran из Коњевић Поља и професора Сабит, који је прије рата предавао општенародну одбрану у Средњошколском центру ''Ђуро Пуцар Стари'' у Братунцу''.
-Било је шест Срба, возили су се у коњским колима, један је управљао кочијом, а остали су сједили назад. Када је запрега заустављена, људи су упитани гдје су пошли и одмах побијени. Управо кад су Срби убијани путем је наишла једна група муслимана, један мушкарац и пет жена. Ишли су из Сребренице за Тузлу. И њих су убили, да не би у Тузли причали ко је побио Србе. Ту сам био присутан. Мени је наложено да их све вучем и закопам, што ја нисам хтио, већ сам их само одвукао у једну папрат и оставио, како Србе, тако и муслимане - пише у својеврсној хроници о злочинима Насера Орића и сребреничких муслимана коју је написао Самир Авдић.
Како су МИЛОГОРЦИ започели ПРОГОН СРБА у Црној Гори илити Мило Ђукановић - ПОТУРИЦА КРВАВ ДО РАМЕНА!
Од Орића и осталих сребреничких главешина нису страдали само Срби и муслимани који су живели у Сребреници, већ и муслимани из Жепе.
-У августу 1994. године Орић је наредио да се убију муслимани из Жепе, који су доносили храну у Сребреницу и продавали је на пијаци, јер није дозвољавао да неко други осим њега тргује храном. Засједа овим људима постављена је у Подравању, а командовао је извјесни Миш, који је био командир чете у Вољавици. Тада је убијено осам муслимана и један коњ - сведочи бивши Орићев саборац, који се у тренутку извршења злочина и сам налазио у Подравању.
Орић се породицама српских жртава СМЕЈЕ У ЛИЦЕ: Након ослобађајуће пресуде дао СРАМОТНУ ИЗЈАВУ!
Самир каже да је о овим и другим злочинима Несера Орића и других кољача српског цивилног становништва писао и Хашком трибуналу, тражећи да разговара са неким од њихових тужилаца. Из трибунала су му послали истражитеља Збигњева Wojdylu, по националности Пољака.
-Том приликом сам му четири сата причао о овим догађајима. Он је мене само слушао, ништа није писао. А затим је рекао да ја треба да ћутим о злочинима које су над Србима починили Насер Орић, Зулфо Турсуновић и други, да то ником не причам, већ да му кажем ако имам нешто да је неки Србин починио неки злочин према муслиманима - тврди у својој писаној изјави саборац Насера Орића.
