ОД "КОРОНА ФРЕЕ" ЗЕМЉЕ ДО ЦРНИХ СТАТИСТИКА: Како је корона букнула у Црној Гори и ко је за то крив
Након што је прошлог лета могла да се похвали титулом "корона фрее" земље, Црне Гора је последњих месеци у врху европских и светских статистика по броју оболелих на 100.000 становника, а сада су стигле нове лоше вести.
Наиме, у Црној Гори је од последица вируса корона у фебруару преминуло 210 грађана, што је у односу на јануар повећање од 70 одсто. Да епидемија и поред строжих мера, закључавања осам градова и затварања угоститељских објеката, узима маха показује све веће оптерећење капацитета болница и раст броја инфицираних.
КОРОНА ПРЕСЕК У ЦРНОЈ ГОРИ: Регистровано још 585 новооболелих, преминуло осам пацијената
НА СВЕ НАЧИНЕ ИЗБЕГАВАЈУ КАРАНТИН: Словенци масовно лажирају ПЦР тестове, прети им три године робије
АГЕНЦИЈА ЗА ЛЕКОВИ БиХ ДЕМАНТОВАЛА МИНИСТАРКУ: Издали саопштење о "српској" вакцини АстраЗенека
У Клиничком центру се, према подацима од уторка, лечи рекордан 131 заражени пацијент, а у ковид болници у Бару 113. У те две установе у критичном стању се налази чак 100 оболелих.
Нове мере којим се закључавају Подгорица, Никшић, Цетиње, Херцег Нови, Улцињ и Плужине ступиле су недавно на снагу, док од пре две седмице сличне важе у Будви и Тивту. На снази је и забрана рада угоститељских објеката у тим градовима.
Како је Црна Гора за девет месеци прешла пут од европског шампиона у борби против короне до шампиона неславних статистика и ко је крив због тога?
Подсетимо, Црна Гора је прошлог марта спровела низ строгих превентивних мера, чак и пре првог регистрованог случаја заразе у земљи. Школе и границе биле су затворене, а сва јавна окупљања забрањена. Вирус се "ушуњао" у земљу 17. марта, када је већ увелико циркулисао у свим осталим европским земљама, али доследним спровођењем мера он није успео да се отргне контроли.
Средином јуна, Црна Гора пуних 40 дана није имала ниједан случај вируса, због чега је могла да се прогласи "корона фрее" земљом и отвори летњу сезону. Здравствене власти ублажиле су крајем јула епидемиолошке мере, укинуле полицијски час у општинама на северу а угоститељским објектима у целој дозволиле рад до поноћи. Истовремено, земљу је почео да захвата други талас у којем је број заражених порастао на готово две и по хиљаде, што је седам пута више него у првом таласу.
Од септембра се ситуација драстично мења. Крајем тог месеца земља са 620.000 становника бележи око 3.500 активних случајева, што је више од 500 на 100.000 становника. Власт је одговорила увођењем ноћног полицијског часа у три наугроженије општине, као и забраном рада угоститељских објеката и кућних посета у њима.
То ипак није било довољно. Подаци европских статистчких центара од краја септембра, показали су 3. октобра да Црна Гора, са стопом од око 1.699 инфицираних на 100.000 становника, има највећу стопу оболелих у Европи. До 18. октобра је по тој стопи била прва у Европи.
Већ 13. новембра, на дан када је умрло рекордних 13 заражених, Национално координационо тело увело је полицијски час на територији целе Црне Горе. Међу мерама је била и она да се највише четири особе могу кретати заједно на отвореном простору, забрана верских скупова, саучешћа, свадби и свих приватних окупљања. Истовремено је дозвољено отварање угоститељских објеката у општинама у којима су били затворени, након што су власници протестовали и најавили да ће отворити локале.
Недељу дана касније, подацима сајта ''Statista'', Црна Гора је са стопом од 4.754 заражених на 100.000 становника била на другом месту у Европи, одмах иза Белгије. Убрзо је доспела на треће место у свету по броју случајева корона вируса на милион становника. Испред Црне Горе, која је према подацима сајта Worldometer имала 49.454 случајева на милион становника, налазиле су се само Андора (80.917) и Бахреин (49.707).
Упркос лошој епидемиолошкој ситуацији, власт одлучује да укине полицијски час за новогодишње и божићне празнике. Последње недеље јануара и прве недеље фебруара Црна Гора је бележила највише новозаражених на 100.000 становника међу 45 европских земаља, па је влада вратила полицијски час, забранили међуградски саобраћај викендом, увела обавезан негативан ПРЦ тест за странце на граници и донела низ других оштрих мера.
Овакав развој ситуације никога није зачудио. Из најугроженијих општина поставило се питање шта се чекало до тада и ко је крив што је све до те мере измакло контроли.
Јасно је да је отварање граница на лето поново унело вирус у земљу, али чини се да су га од тада својим неодговорним понашањем разбуктали готово сви - грађани, верници, власт и опозиција, која је у међувремену постала нова власт. Вероватно да нема мање земље која је у пандемијској години имала више масовних окупљања.
Након литија због спорног Закона о слободи вероисповести уследила је вишенедељна драма у Будви због смене председника општине Мирка Царевића, а затим и парламентарни избори 30. августа којима су претходила окупљања опозиције. Након победе опозиција је славила на улицама, на шта је дотадашња власт одговорила серијом патриотских скупова, од којих је онај у Подгорици окупио десетине хиљада људи и то уз присуство представника званичних органа, који су претходно сами забранили такво понашање.
Епидемиолошка бомба уследила је на испраћају и сахрани митрополита црногорско-приморског Амфилохија почетком новембра, али ни ту није био крај. Прошле недеље су грађани општине Тузи међународни пут, а све зато што се не слажу са мерама владе које су донете због актуелне епидемиолошке ситуације.
- Непоштовање мера и јединствени примери великог броја масовних јавних окупљања кључни су разлози. Све то су били озбиљни ризици који нису схваћени како треба - рекао је јесенас за "Дојче Веле" директор црногорског Института за јавно здравље Бобан Мугоша.
Он је за РТЦГ казао је од 16. августа до 6. септембра на политичким скуповима присуствовало преко 100.000 људи, односно, како је рекао, близу четвртине укупне црногорске популације.
- На улици су били без заштите, уз галаму, певање... Све оно што чини велики ризик, сетимо се само стадиона у Бергаму... Та атмосфера је довела до тога да је енормно велики број људи био незаштићен и изложен инфекцији и зато плаћамо цех за то - казао је Мугоша.
Од тог момента се чинило да је систем "дигао руке од свега“, због чега грађани почели још ноншалатније да се односе према мерама. Чинило се да су руке дигли и оно који су били задужени за то да се мере спроводе - полиција која је у првом таласу хапсила тинејџере ако их више од двоје седи на клупи, више се није претерано бринула што грађани не поштују прописе.
Колико је сада драматична ситуација, показује и реакција председника Мила Ђукановића, који је у уторак затражио затварање граница, напомињући да је здравље грађана Црне Горе је у озбиљној опасности.
Поручио је да стравичне бројке о преминулима као и оболелима у Црној Гори изискују ажурно увођење и ефикасну примену епидемиолошких мера, затварање границе за улазак у државу без ПЦР теста, као и убрзање процеса имунизације становништва.
- У циљу заштите грађана морамо се уздићи изнад подела - казао је Ђукановић.
