ОНА ЈЕ НОВА ПРЕДСЕДНИЦА СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ! Потукла до ногу Пендаровског, а ОВО су њени кључни ставови
Сиљановска-Давкова изгласана је синоћ у другом кругу избора за прву жену на челу Северне Македоније убедљивом победом над противкандидатом из партије СДСМ-а.
Она је изјавила да ће бити председник свих грађана и истакла да ће бранити државне и националне интересе.
-Тврдим да ћу деловати као председник свих грађана. То значи свих етничких група, свим члановима партија, онима који нису у странкама, јер ниједан председник не може да тражи јединство ако се држи партијских линија - рекла је Давкова која је победила у јучерашњем другом кругу.
Истакла је да „морамо да покушамо да окончамо балканизацију, да помажемо једни другима, да будемо политичари“.
-Зато морамо да почнемо да се међусовно разумемо, да помажемо једни другима, да не посежемо за ветом, већ да посегнемо за подршком - рекла је Сиљановска Давкова и додала да њени путеви воде прво на Балкан, док је Брисел неизоставан.
И пре пет година Пендаровски и Сиљановска Давкова одмерили су снаге у другом изборном кругу када је председничко место на изборима извојевао Стево Пендаровски. Међутим, разлика у резултатикма између двоје кандидата 2019. била је знатно мања – Пендаровски (42,85 посто); Сиљановска Давкова (42,24 посто), подсећа Данас.
Супруга, мајка, професорка, активисткиња, експеткиња, вегетаријанка, рокерка – овим редоследом речи Давкова је себе представила на друштвеној мрежи X. У интервјуу за Радио Слободна Европа Македонија уочи првог круга казала је, између осталог, да руски утицај постоји у њеној земљи, али је веома мали.
Одбија да се повезује са некадашњим званичницима ВМРО ДПМНЕ који су завршили на америчкој црној листи, између осталих и одбегли бивши премијер Никола Груевски који је нашао уточиште у Орбановој Мађарској.
Северна Македонија је, казала је, последњи пут била поносна пре потписивања Преспанског споразума.
Гордана Сиљановска-Давкова је рођена 11. маја 1953. године у Охриду. Основно и средње образовање завршила је у Скопљу. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета Св. Кирила и Методија у Скопљу 1978, где је и магистрирала. Докторирала је на Универзитету у Љубљани.
Изабрана је за доцента на предмету Политички систем на Правном факултету у Скопљу (1989), ванредног професора на предмету Уставно право и политички систем (1994).
Редовни професор постала је 2004. Била је члан Уставне комисије Собрања Републике Македоније (1990–1992) и министар без портфеља у првом кабинету Бранка Црвенковског (1992–1994). Такође, радила је као експерткиња УН и потпредседник Независне групе за локалну самоуправу Савета Европе. Била је и члан Венецијанске комисије. Аутор је стотина научних радова о уставном праву и политичком систему.
У периоду 2017–2018, као јавна личност, противила се усвајању закона о проширењу албанског језика. Након што је пре пет година номинована за кандидата ВМРО-ДПМНЕ за председницу обећала је да ће, ако победи, покренути други референдум и вратити старо име земљи.
Има профил и на ТикТоку где је врло активна.
Удата је за Благоја и имају двоје деце.
