ОТАЦ ХЕРОЈ: Сам породио супругу испред породичне куће

Порођај је један од најинтензивнијих и најважнијих тренутака у животу сваке жене, али и тренутак великог ишчекивања и радости за целу породицу. Искуство је то испуњено невероватном снагом, љубављу и храброшћу, а свака трудница има своју јединствену причу.

Међутим, прича Барбаре и Тихомира Вукоје из Пакоштана је попут филма; Тихомир, који није ни планирао бити на порођају мислећи да то није за њега, сплетом околности породио је своју супругу испред породичне куће.

Све је започело у петак око осам ујутру

Устали су и супруга му је рекла да су кренули трудови и да ће се породити, али да нема разлога за панику јер је велик размак између трудова.

– Спремио сам своју другу децу, доручак и све то. И супруга се кренула спремати. Одвео сам децу до мојих родитеља који живе у кући одмах до нас. Кад сам се вратио, нагло су јој кренули трудови, с десет минута размака на свака два минута, већ од болова није могла ништа, ни ходати. - испричао је отац херој.

Хтјели смо звати своју куму која је доула, али није могла доћи, и она има троје дјеце, па смо кренули сами, започиње Тихомир којем је супруга наприје рекла да не треба звати хитну.

Тихомиров брат припремао је аутомобил, а они су се кренули спуштати с другог ката.

– Пукао јој је водењак, али рекла ми је да нема панике, да је вода чиста. Срећом је супруга упућена у све, а није ни она паничар, ово нам је треће дете. И спуштали смо се, али кад смо дошли до средњег спрата, рекла ми је да ипак не може и да зовем хитну што смо одмах и урадили.- прича Тихомир.

Онда је опет кренула ходати, успјели смо се спустити с ката, сјели у аутомобил, но нисмо прешли нити десет метара кад је дијете почело излазити. Онда смо стали код сусједа на паркинг, практички на макадам. Рекла нам је да донесемо ручнике, воду и плахте.

Супруга нас је координирала док је рађала, знала је све што треба и како. Дошле су и невјесте, моји родитељи, сви су помагали, прича нам овај храбри отац.

Све се одиграло кроз 10 минута

С обзиром на то да је од Пакоштана до Задра била огромна гужва у саобраћају, сматра да је боље да се све одвило испред куће него на путу према болници.

– И тако, кренула се порађати и у једном тренутку ми је рекла да ухватим дете, да излази! Ово је први пут да сам присуствовао порођају, говорио сам да нећу бити на порођајима, да то није за мене, и ево што се догоди - испричао је Тихомир кроз смех.

Све се одиграло врло брзо, трајало је око десет минута, а размишљали су једино о томе да све прође добро и да остану смирени.

– Срећа је што је моја жена доста смирена, мене је мало хватала нервоза, морам признати, љутио сам се на себе што нисмо пре кренули према болници.- каже Тихомир.

-Жена је била баш присебна, она је смиривала моју мајку и остале присутне, зна доста о порођајима, има искуство од раније, а и доста зна захваљујући куми, разговарају о свему томе - казује Тихомир.

Хитна помоћ дошла је што је пре могла и наравно били су итекако изненађени.

– Мислили су да се жена порађа, не да се дете већ родило. Све је добро прошло, прегледали су их, пререзали пупчану врпцу, сместили бебу, сад су у породилишту где су им сви честитали - каже Тихомир који у шали додаје да га сад пријатељи зову "бабица".

Наша "бабица" свима који се нађу у оваквој ситуацији саветује да остану – смирени.

– И пре су људи тако рађали. Наравно да је боље отићи што пре у болницу, али ако се нађете у оваквој ситуацији, само смирено, од панике се само горе може направити - истиче Тихомир који захваљује свима који су дошли и хтели да помогну, не стварајући гужву.

– Урадили су све што је у овој ситуацији било могуће, свака част свима - закључује отац малене Кларе.

Ова предивна прича породице Вукоја из Пакоштана права је потврда невероватне снаге и љубави која повезује породицу.

Од срца честитамо целој обитељи, а Клари желимо пуно среће, здравља те да је одлучност коју је показала у првим тренуцима живота заувек прати.

Извор: Србија Данас/Далмација Данас