Отац и два сина ратовали на три стране у БиХ: Зоран је за смрт брат сазнао преко радија (ВИДЕО)
Игра судбине
Ратна прича из Мостара говори о трагичној судбини једне породице. Отац и два сина у прошлом рату нашли су се у три различите војске. Један син изгубио је живот, а другом сину, заувек је остао терет рата, али и поука о злу и опросту.
Прочитајте и:
Период рата у Босни и Херцеговини и ратом захваћеном Мостару, отац и два сина провели су на три зараћене стране, Армији БиХ, Хрватском вијећу одбране и Војсци Републике Српске. Ово је прича 50-огодишњег Мостарца, Зорана Лакете, који је остао жив, да нам исприча ову причу.
- Зовем се Сабахудин, Зоран или Ранко, презивам се Лакета, сва ова имена имају исто значење, јер сва тројица од њих су зором или сабахом рођени - каже Зоран.
Имао је 25 година када је почео рат, који је њему и свој омладини, практично зауставио младост у родном Мостару. Зоран је рат у Мостару провео као припадник ХВО-а, његов брат Горан се борио у редовима Армије БиХ, док је њихов отац Ратко био у редовима војске РС.
- Да, моју причу треба да зна цео свет. Мој брат је био у Армији БиХ, ја сам био у ХВО-у, отац ми је био мобилисан у Војсци Републике Српске. Да смо из једне куће, најобичније радничке фамилије били у три војске, и хоћете да причамо о домољубљу, родољубљу или патриотизму? Па јесу ли то били наши идеали? Нису - поручује он.
Присећајући се живота у Мостару пре рата, Зоран каже како није било Бајрама, Божића нити Ускрса, а да није посетио комшије или да комшије нису посетиле њега и његову породицу.
- Кажу да је све то јуче било као нешто забрањено, у то време таме и мрака. Не знам онда ко нам упали ово светло! У то доба, у цвету младости, са својих 25 година постајем неки војник, треба некога да мрзим, да пуцам на некога, да се убијамо у "братоубилачком рату", а ето и факта да сам био на једној, мој брат на другој, а отац на трећој страни. Све ово десило се мојој фамилији, мојим пријатељима, мојим комшијама, браћи и сестрама. Имао сам само једног брата, једног оца, једну мајку, сви они су данас нажалост мртви, а ја сам ево још мало жив - прича он.
Брат Горан имао је 24 године када је погинуо 6. августа 1993. године, а страдао је од минобацачке гранате испаљене с положаја ХВО-а на брду Хум, изнад Мостара, у чијим редовима је био његов брат Зоран. За смрт брата чуо је тек након седам дана, путем Радио Мостара.
- Нисам могао да верујем: "Седам дана од смрти Лакете Горана који је страдао од злочиначке гранате 6. августа, заједно с њим су страдали…" Нисам могао да верујем у оно што чујем. Долазе ми пријатељи, изражавају ми саучешће, и тек онда постајем мало свеснији. Не можеш да одеш брату на сахрану, не можеш да видиш уцвељену мајку која је изгубила сина, него то мораш да носиш у својој дубини, у малом људском бићу - говори он, Зоран на мостарском шехидском мезарју, где је сахрањен његов брат Горан.
Поред Горана је укопан и њихов добар друг Адис, као и бројни саборци и суграђани Мостара.
Док се присећа брата и говори о њему, осети се тежина и бол у свакој његовој речи. На крају своје приче, Зоран шаље поруку свим народима у БиХ али и суседним земљама: "Да Бог да се никада и никоме не поновило!"
