ПЕТАР ЈЕ МИСЛИО ДА ЈЕ ПРОНАШАО ЉУБАВ СВОГ ЖИВОТА: Онда су се преселили и почео је ПАКАО!
Једва извукао живу главу
Љубав из студентских дана претворила се у прави кошмар за Петра из Скопља, који је на крају једва успео да се извуче из пакла који му је свакодневно приређивала његова жена. Због ње је оставио све у Скопљу и преселио се у мали градић Пехчево.
Тек ту је за њега почело свакодневно психичко и физичко малтретирање, а када је од жене добио батине, страхујући да га она може и убити, јер га је нападала и са ножевима, спаковао је своје најосновније ствари, неприметно се ишуњао из куће и побегао главом без обзира.
ШОКАНТНО! Девојчица (13) чека да се породи у Београду!
Овај високообразовани Македонац смогао је снаге да порталу “скопјеинфо” укратко исприча шта га је снашло, колико за поук другим мушкарцима да не треба увек да наседају на лепоту, шарм и слаткоречивост жена.
– На факултету сам упознао лепу, паметну, духовиту и сексипилну девојку. Имала је све о чему сам одувек сањао. Другови су ми завидели што сам имао среће и нашао такву “бомбу”. Она је напустила факултет и одлазила је на неки курс о филму. Мојој срећи није било краја. Не знам из којих разлога, али одједном ми је рекла да жели да одемо из Скопља и преселимо се у мали градић Пехчево, у унутрашњости Македоније, а ја идиот сам пристао на то. Веровао сам да има неких проблема и да на овај начин са мном жели да започне нови живот – вели Петар и наставља:
– У Скопљу сам оставио све, посао, дом, породицу, пријатеље, и са њом отишао. Не у Пехчево, већ усред ничега у том крају. Није прошло ни два дана одкако смо се доселили, а већ је почела да ме малтретира, прво психички, а после и физички. Тамо никога нисам познавао и нисам имо коме да се пожалим, али сам са друге стране веровао да је то само пролазни излив њеног беса, изазван ни сам не знам чиме.
– Свакодневно сам преживљавао емоционално, ментално, физичко и финансијско силовање. Тамо сам нашао други посао, али ни динара нисам видео од тога што сам зарадио. Она је узимала сав новац, и стално ми је замерала говорећи ми да ништа не вредим, да сам глуп…
– Била је зима и веома хладно када је почела и да ме бије. У почетку ме је само шамарала и гребала вриштећи као луда. Бранио сам се колико сам могао, али је она била јача. То сам трпео и ћутао све док није на мене почела да насрће са ножевима. Бежао сам од ње, а знам, да ме је ухватила у том лудилу, сигурно би ме заклала – прича Петар, не желећи да улази у детаље.
Његов пакао је, каже, трајао вечних осам месеци.
– Пошто сам радио из куће, ретко сам излазио, па ми је тешко било да побегнем а да ме не примети. Ипак, уграбио сам један тренутак док је била у купатилу, на брзину сам спаковао оно најосновније и излетео из куће. Ни сам не знам колико дуго сам трчао. Тако сам стигао до једне сеоске продавнице и оданде се телефоном јавио другу. Укратко сам му рекао о чему се ради и замолио га да хитно дође по мене, јер нисам имао ни динара за аутобус. Тако сам се коначно обрео на сигурном, у мом дому у Скопљу – открива он.
Како сам каже, од тада је прошло годину и по дана, а он још увек не може да дође себи због свега онога што је преживео са том женом, за коју је веровао да је љубав његовог живота. Петар признаје да сада углавном игра видео игрице, излази са пријатељима и опија се да би заборавио пакао кроз који је прошао, али, не прође дан а да у страху не помисли да ће се она изненада појавити на вратима.
