ОПРЕЗ
Пијавица направила хаос код комшија: Упаљен црвени метеоаларм за већи део обале - Налетела са Јадрана, чупала кровове и дрвеће
Пијавице које с мора долазе на обалу нису толико честе, а ова је у насељеном месту направила штету.
Новиград у Хрватској је јутрос погодила снажна пијавица. Непосредно пре 7 сати, ветар је ишчупао дрвеће и односио црепове с кровова.
Према информацијама које доноси ХРТ, улице су прекривене срушеним стаблима. Тренутно се чисте саобраћајнице и санира штета узрокована олујним невременом.
Срећом, нема повређених особа.
Дамир Анзуловић, директор Канализације у Новиграду, истиче да је велика срећа што пијавица није прошла кроз градску луку, јер би то резултирало катастрофалним последицама.
Антена Задар пише како се пијавица изнад мора недалеко од обале формирала око 6:45 часова. Иако је делом тутњала градом, наводе како се срећом ипак задржала изнад мора.
Пијавице које с мора долазе на обалу нису типичне. Иначе, за већи део обале за данас је упаљен црвени метеоаларм који упозорава на изузетно опасно време.
Пијавице представљају једну од најимпресивнијих метеоролошких појава које можемо видети на Јадрану.
Ради се о феномену који се често погрешно поистовећује с торнадима, иако постоје значајне разлике између ових двеју појава.
Пијавице су атмосферски вртлози мањег опсега који се формирају испод олујних кумулонимбуса у условима изразито нестабилне атмосфере.
Њихов настанак условљен је сложеном комбинацијом метеоролошких фактора, при чему кључну улогу игра разлика у ваздушном притиску и појава јаког вртлога.
Посебно су честе у ситуацијама када хладни ваздух продире над топлу морску површину, што додатно појачава нестабилност атмосфере.
Опсег пијавица најчешће се креће између 20 и 100 метара.
Могу досећи брзине ветра и преко 80 км/х.
Састоје се од водених капљица (водене пијавице) или прашине и песка (копнене пијавице).
Карактерише их непредвидиво, змијолико кретање.
Трају релативно кратко, од неколико минута до максимално сат времена.
На Јадранском мору пијавице нису неуобичајена појава, посебно у подручју између Дубровника и Виса. Међутим, могу се појавити дуж целе хрватске обале. Њихова учесталост варира у зависности од локалних метеоролошких услова и карактеристикама терена.
Иако се пијавице често описују као слаби торнади, постоје значајне разлике између ових атмосферских појава.
Торнади су углавном већи и јачи од пијавица.
Торнади у правилу трају дуже од пијавица. Торнади су често повезани с мезоциклонама (већим, организованијим олујама).