ПЛАТА ВЕЋА ОД 1.500 ЕВРА, ПЛУС СМЕШТАЈ И ХРАНА: За овај посао се пријавиле само две особе, власница локала ШОКИРАНА
Синта (24) и Деви (25) са Балија су међу 100.000 страних радника који ове године раде у грађевинарству, пољопривреди, туризму и разним другим услужним делатностима у Хрватској.
Девојке већ неколико недеља раде у Трогиру, у једном од тамошњих студија за масажу. Посао су нашле преко локалне агенције на том индонежанском острву, Деви први пут ради у иностранству, а Синта се већ окушала у Турској. Имају само лепе речи о Трогиру, људима, храни...
- Јако нам се свиђа овде, људи су баш љубазни - рекла је Синта, а Деви додаје: - Свиђају ми се људи и град, а и време је одлично.
Обе имају једногодишњу радну дозволу и њихови планови тренутно сежу тако далеко. Засад их мучи само носталгија за породицама и пријатељима, Синта има мајку, оца и брата на Балију, а Деви родитеље, два брата, сестру и, како кажу, много, много рођака. Деви долази из туристичког дела Балија, док је област Синте мање посећена од стране туриста. Обе, међутим, нису задовољне могућностима које им се пружају у њиховој земљи.
- Просечне плате су између 250 и 350 евра - каже Синти, а Деви открива да су и њихове месечне зараде биле у овом просеку. Масерка на Балију зарађује око 300 евра. У Хрватску су дошле за скоро три пута већу плату, али ће се кући вратити са више новца него што су планирале.
Задовољна власница два салона за масажу, која их је запослила, каже да је агенција уговорила месечну плату од 800 евра, али да ће бити додатно награђене.
- За сада сам веома задовољна како раде и како се односе према послу. Долазе на посао 15 минута раније, што је за мене нормално, а не, као што сам имала искуства, да улете у последњи час, док клијент већ чека. Наше девојке би направиле проблем када бих им, на пример, рекла да ће сутрадан и даље радити поподне уместо ујутру, што може да се деси јер прилагођавамо распоред клијентима који понекад морају да промене термин у у последњем тренутку. То је наш посао. За Синту и Деви то није проблем. Питала су ме и да ли постоји могућност да раде прековремено и, рецимо, веома су изненађене што не морају ни са ким да деле напојницу – ово је први утисак власнице салона.
Истина, није било лако довести младе Индонежанке у Хрватску. Процедура за издавање радних дозвола се показала компликованом, а за решавање папирологије требало је три и по месеца. Као резултат тога, девојке су стигле крајем јула уместо средином маја. Уз радно место у Трогиру, иначе, имају плаћени смјештај и један оброк, а ако пробни рок прође како је почео, плата може само да расте.
- Није фер да зарађују мање од наших девојака... - сматра власница салона, која има петоро запослених, а и сама масира.
- Наравно, прво сам покушала да нађем масере у Хрватској. У неком тренутку, већ помало очајна што на огласу за посао не могу да нађем никога са платом од 1.700 евра, грешком сам написала да је урачунат смештај и три оброка. Грешку сам схватила тек када је објављен оглас и помислила сам да ће ми мобилни телефон прегорети од позива у таквим условима. Нисам могла да верујем, само две девојке су ме звале због тог огласа. А ни оне, имала сам утисак, нису имале жарку жељу да раде – препричава саговорник.
Тренутно, поред страних масерки са Балија, запошљава и једну девојку из суседне Босне, која уз плату од 1.500 евра има и бесплатан смештај и један оброк.
Од фебруара тражи раднике
- Две девојке су домаће, одавде, једна је са мном од 2017. године, а нисам ни помислила када сам ове године проширила посао да ћу морати да тражим запослене на другим континентима. Почела сам да тражим радну снагу још у фебруару, у једном тренутку сам чак платила агенцији за запошљавање да ми нађе запослене у Хрватској, али није ишло. Једна је хтела да ради само пола радног времена, друга није хтела да ради у две смене, трећа је желела посао само до средине лета јер после иде на одмор, четврта је инсистирала да има стан само за себе. ... - описује неуспешну потрагу саговорник и признаје:
- Мислим да следеће године нећу више покушавати у Хрватској. Бали, можда Филипини, и то је то.