ПОБИЈЕНИ СРБИ ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ БЕЗ ПРАВДЕ: Убијено 18 Срба, зликовац умро на слободи (ФОТО)
За телима петорице српских цивила још се трага
Документационо информациони центар "Веритас" подсетио је да се навршава 29 година од убиства 24 српска цивила из западнославонских села Клиса и Кип.
ПЛЕНКОВИЋ ИЗ ВУКОВАРА ИМА ПОРУКУ ЗА СРБИЈУ: Пре Колоне сећања коментарисао присуство српских представника
ЛЕОНАРДО ДИКАПРИО ИСПРОЗИВАО ВЛАДУ У САРАЈЕВУ: Шаком и капом делио пацке федералном премијеру (ФОТО)
КОРОНА НИЖЕ ЦРНЕ ЗАСТАВЕ: Комшије имају 38 преминулих у последња 24 сата!
У саопштењу се наводи да су од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног порекла, и Клиса (Пакрац), ради "измештања" становништва, похапсили 24 српска цивила, одвели у Марино село и затворили у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба" где су их психички и физички малтретирали.
Додаје се да су их најчешће мучили потапањем у воду, прикључивањем на индукторску струју, одсецањем ушију, резањем по прсима и сољењем рана, гажењем ногама, ударањем металним шипкама и дрвеним палицама.
Само шесторица су преживели мучење, док су осамнаесторица ликвидирани, наводи се и додаје да се за телима петорице још увек трага.
За ликвидацију цивила Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. године од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ осудио двојицу (Томицу Poletto на 15 година и Жељка Тутића на 12 година затвора), док је тројицу, у недостатку доказа, ослободио оптужбе, а против једног је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења.
Додаје се да је пресуда потврђена од стране Врховног суда РХ у децембру исте године.
Према подацима "Веритаса", у периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима "Рибарска колиба" у Марином селу и "Стара циглана" у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намене МУП-а РХ под командом Томислава Мерчепа, који је иначе јуче преминуо, ликвидирано је више од 100 жртава, углавном цивила српске националности.
Већина ликвидираних, додаје се, потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.
Сва та насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација, наводи се и додаје да су, после хапшења, без судског налога Срби довођени у поменуте логоре где су после страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани.
Жупанијски суд у Загребу је 2005. године након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске (Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића) на казне затвора од три до 12 година, због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану, гђе су их ликвидирала непозната лица.
Наводи се да је тај суд у мају 2016. године неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а РХ и саветника у МУП-у РХ, на пет година и шест месеци затвора.
Мерчеп је, додаје се, осуђен због тога што "није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено", док су из чињеничног описа пресуде изостављене жртве (20) за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.
Наводи се да је Врховни суд, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора коју је, како се додаје, уместо у затворској ћелији, "повремено издржавао у елитној бањи Крапинске топлице".
У марту ове године хрватски Врховни суд донео је одлуку да се осуђени Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне "у целости остварена сврха кажњавања".
У саопштењу се наводи да су у првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички очишћена 193 насеља (10 градских и 183 сеоска), у којима је уништена већина кућа и имовине.
Додаје се да је уништено или оштећено и 27 православних храмова, док је то подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања.
