ПОЛА ЦРНОГОРАЦА НЕ ПАМТИ ДРЖАВУ "ПРЕ МИЛОВЕ ЕРЕ": Занимљив детаљ тродеценијске владавине "ДОЖИВОТНОГ ПРЕДСЕДНИКА"
Ђукановић председник и 233 хиљаде грађана који су рођени након његовог доласка на власт.
Живота у Црној Гори пре доласка Мила Ђукановића на власт не сећа се 324.000 њених становника, или 52 одсто од укупног броја.
Они су имали мање од десет година или се још нису били ни родили у јануару 1989. године, када је група Мила и Аце Ђукановића и Момира Булатовића уличним демонтрацијама насилно дошла на власт. Према подацима Завода за статистику "Монстат за јануар прошле године, у Црној Гори живи 622.000 становника, од чеге 324.000 има мање од 40 година. Од тог броја, 187.000 је сада пунолетних, што је 35,4 одсто укупног броја бирача, или 48,2 одсто од броја бирача који је изашао на парламентарне изборе 2016.
"МОЈА ДРАГА КОЛИНДИЦЕ ЈА ЋУ ТЕ ИПАК ПОДРЖАТИ НА ИЗБОРИМА": Шешељ одговорио на прозивке хрватске председнице
НЕВЕРОВАТАН ПРИЗОР НА ЂУРЂЕВДАН! Завејан део Републике Српске! МЕШТАНИ У ЧУДУ (ФОТО)
СТРАВА И УЖАС! Продао МАЛОЛЕТНУ РОЂАКУ за 1.600 евра?!
Колика је бројка пунолетних грађана Црне Горе који читав живот знају само за владавину ДПС-а, показује податак да је на прошлим изборима свих пет листа владајуће коалиције (ДПС, СД, БС, ХГИ и Албанци одлучно) освојило укупно 189.000 гласова.
Сам ДПС имао је 158.000 гласова. Ђукановић је сада председник и 233.000 грађана који су се родили након његовог насилног доласка на власт пре три деценије. То је 37,5 одсто укупног броја грађана Црне Горе. Од тог броја, сада је пунолетно 96.000, што је 18,2 одсто од укупног броја бирача, или 24,7 одсто од оних који су гласали на прошлим изборима.
Када Ђукановићу за четири године истекне председнички мандат, број грађана који се не сећају Црне Горе пре судбоносне 1989. године биће 56 одсто. Он за десет година стиче услове за одлазак у пензију. Ђукановић је и пре такозване АБ револуције био део власти, јер је од стицања пунолетства 1979. године члан Централног комитета Савеза комуниста. Комуниста је макар формално био до 1992. године, када Савез комуниста мења име и постоје Демократска партија социјалиста.
Насилни покушаји промене тадашње власти у Црној Гори почели су у августу 1988. године. Формални повод била је угроженост Срба и Црногораца на Косову и Метохији од албанских националиста и слабе реакције тадашњих власти да их заштите. Милошевић је проблеме на Косову искористио за свој долазак на власт, али и да његови људи преузму власт у партијским огранцима на Косову, Војводини и у Црној Гори како би имао четири гласа у председништву СФРЈ. Представници Срба и Црногораца са Косова организују протесте у Црној Гори у августу, након чега долази и до радничких и студентских демонстрација које полиција гуши.
До нових организованијих протеста долази након Божића 1989. године, а медији блиски пучистима саопштавају да је пред Скупштину дошао сваки трећи становник Црне Горе. Под таквим притиском до тада легално руководство 11. јануара подноси оставку, а власт преузимају, како су себе називали - “млади, лијепи и паметни”.
Неки облик прелазне власти постојао је до 1991. године, у време када је председник Извршног већа (тако се тада звала Влада), био Радоје Контић, док је Ђукановић био у врху Централног комитета. Ђукановић постаје председник Владе Црне Горе у фебруару 1991. са 29 година и без претходног радног искуства. Он је тада са супругом био подстанар у Подгорици. Вођа студената у време АБ револуције био је његов брат Ацо Ђукановић, који је у међувремену постао један од најбогатијих грађана Црне Горе.
Саговорници “Вијести” на тему дуговјечности на власти Мила Ђукановића и чињенице да се већина грађана не може сећати Црне Горе пре његовог доласка на власт - политиколог проф. др Зоран Стојиљковић, социолог Андрија Ђукановић и књижевник Ђуро Радосавовић, кажу да је створен један затворен и клаустрофобичан систем из ког се шаље порука да не постоји алтернатива.
- У сусретима по Црној Гори то је и за моје саговорнике био темељан утисак који у најмању руку фрустрира све оне који желе да живе у модерној, демократској земљи отворених односа и институција. Три деценије власти исте гарнитуре почиње да ствара уврежену представу о "тешком" конзервативном друштву у коме царују односи клијентелизма, партијских и рођачких и клановских веза уз климу владавине системске политичке корупције. До циничне тврдње да је у Црној Гори вазда тако било и да ће тиме и бити јер Црногорци и нису за неку "пуну" демократију само је један полукорак - каже професор на Факултету политичких наука у Београду Зоран Стојиљковић.
Он наводи да су формално демократске и тржишне институције у Црној Гори и односи импрегнирани вертикалама моћи на чијем врху стоје неприкосновени господар и његова камарила.
- Најгори или за власт најпожељнији утисак је да ће тако потрајати во вјеки вјеков. Као да имате систем личне власти у који улазите као у паукову мрежу ако хоћете да стигнете до добити и каријере у јавном сектору. Чини се да и опозиција - вечито фрагментирана и подељена и са већ формираним губитничким синдромом, јер је већ неколико пута губила изборе кад се чинило да је крај властима близу, само појачала овакво уверење - казао је Стојиљковић.
Социолог Андрија Ђукановић каже да је Црна Гора једна од ретких земаља у Европи чија се власт није мењала скоро тридесет година.
- Сетимо се само ко су биле вође европских земаља и Сједињених Америчких Држава кад је Ђукановић ступио на власт. Колико их више није ни међу живима. Колико је свет видио промена од тада. Дуговечност власти је резултат његове сналажљивости, али у највећој мери резултат деловања грађана. Теоријски могли бисмо да замислимо да нека власт може трајати овако дуго а да нема никаквих злоупотреба. Међутим, код нас то није случај. Али, понављам, власт ради све да очува своје место, али су грађани ти који се питају. А већина наших грађана имају поданички менталитет што и наша историја казује. Увијек лоши у избору владара. Неспособни за промену. И некако на крају закључујем да из ове народне психологије не може ни произаћи нека боља власт. Она је слика онога што смо ми. Иако се грађани желе аболирати од одговорности у њима је кључ сваке невоље која нас је снашла - казао је Андрија Ђукановић.
Он наводи да дуговечност истих људи на власти сигурно није добар показатељ демократског развија једног друштва.
- Правило је да се власт смењује периодично. Али, код нас се и то правило прекршило. Нејасно је и шта ће се дешавати кад председник једном оде. Да ли ће само његов одлазак бити довољан за оздрављење или је ипак вероватније да ћемо се и даље мучити. Мислим да хоћемо јер је цела политичка елита лоша, а ништа боље није ни цивилно друштво. Промена власти је нужна, али нисам сигуран да наши проблеми могу бити тиме решени. Чак мислим да ће бити и већи. Не видим никога са визијом ко има причу која буди наду. Све једно те исто. А нагомилало се политичких проблема, нерешених питања, сукоба од којих нико не жели да одустане - каже Андрија Ђукановић.
Радосавовић каже да ће “ако икада дође тај дан да Мило оде, бити потребно Црној Гори много психотерапеута”.
- Тешко ће се објаснити људима који знају само за њега у животу, да вође више нема. Такво стање можемо видети у филму "Збогом, Лењине!’ или румунским филмовима о паду Чаушескуа - навео је књижевник.
Социолог Андрија Ђукановић каже да је генерално посматрајући његов презимењак можда и најмањи проблем.
- Ово је друштво незреле елите која не може произвести развој. Можда ће кроз неколико генерација моћи да се говори о развоју. Наш највећи проблем смо ми. Стављање Ђукановића у центар није објективно. Он свакако није добро решење, али ни његова алтернатива није ништа боља. Само што се избегава гледање у огледало. Све би било боље кад бисмо се мало замислили.
Радосавовић каже да је вечити вођа вешто и у време интернета успио да испере мозак народу, и да због тога више од половине грађана Црне нам Горе не зна ништа друго, осим за њега и његове.
- Зомбирани становници унутар граница ове државе доживљавају га као члана породице, јер, он је стално на телевизији и билбордима. Од избора до избора, од Нове до Нове године, од угрожености до угрожености. Превише је младих који од рођења знају за њега, одрасли уз мајку, оца и Мила. Црна Гора, та хиљадугодишња творевина, поистоветила се са једним човеком, заборавила се идеја "владари пролазе, отаџбина остаје". Границе су отворене, омладина путује, али и даље зна само за једног човека који је поставио матрицу владања. Ту пасош не помаже. Кад се млади људи врате из иностранства након неких седам дана, све што донесу су магнети за фрижидер, јер мозак се не мења јер је матични систем херметичан и клаустрофобичан.
Ко је СТЕВО ПЕНДАРОВСКИ, први председник Северне Македоније?
Северна Македонија добила ПРВОГ ПРЕДСЕДНИКА: Пендаровски се ЗАХВАЛИО НА ПОБЕДИ - и то на АЛБАНСКОМ
НОВИ ОБРАЧУН КРИМИНАЛНИХ КЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ?! Нападач му пуцао у ноге, једва извукао живу главу
Професор Стојиљковић наводи да у окружењу када постоји несменљивост власти и недостатак алтернативе, млади одлазе у унутрашњу емиграцију, стварно емигрирају или се адаптирају.
- Коначно, зар и ови који су сада на власти се на њен врх нису успели пре своје тридесете? Чини се да у таквој политичкој и укупној менталној клими и мапи, поред добитне политичке стратегије и обједињујуће формуле грађанке и грађани морају прво поверовати да је промена још увијек могућа.
Ђукановић и његова администрација су на власти колико и пет председника Сједињених Америчких Држава.
Он је дошао на власт у истој години када и Џорџ Буш старији, након кога су се у Белој кући променила још четири председника. Како Ђукановићу мандат траје још четири године, вероватно ће испратити и Трампа и дочекати у фотељи и шестог председника Америке.
У Америци до пре 70 година није било ограничење да се председник не може кандидовати и трећи пут, али то нико није урадио 150 година, све до њеног 32. председника Френклина Рузвелта 1940. Рузвелт, један од најпопуларнијих америчких председника, је тада направио преседан позивајући се на ратну кризу. Кандидовао се и 1944. за четврти мандат и убедљиво победио, али је умро шест месеци касније. Он је најдуже био на власти - 12 и по година. Један од аутора Декларације о независности, а касније трећи амерички председник - Томас Џеферсон на једној расправи о томе како и колико треба ограничити мандат председника казао је да нико тај посао не би желео да обавља дуже од осам година.
- Када људи страхују од власти, у питању је диктатура. Када власт страхује од народа, ради се о слободи - један је од познатијих цитата Џеферсона.
