Потресно писмо Леили којој је муж ЗАКЛАО ТРОЈЕ ДЕЦЕ: Ти си и даље њихова МАЈКА и нико ти то не може одузети!
Леила је мајка која и данас у хладној тишини, изгубљеног погледа сигурно тражи одговор на питање: „Зашто?“.
Зашто је човек са којим је добила троје деце подигао руку на њих?! Зашто их је тако окрутно, тако свирепо убио?! Само да би искаљујући свој бес, незадовољан животом, напакостио баш њој – мајци?!
Леила која је као и свака мајка желела само једно: да њена деца имају шта да једу, отишла је „трбухом за крухом“, пише Hayat.
Слетела аутомобилом у Дунав?! Погинула позната певачица, недавно снимила песму са Гораном Бреговићем
Бес и мржње пробудио се у Адмиру Совићу. Неописива мржња! Несхватљива за нормалан ум! Свирепо је прекинуо њихов смех, није им дозволио да сазнају шта је живот… Није им дозволио да остану у мајчином загрљају…
Мајка Леила остала је сама… И ко не би разумео њен бол и патњу?! Исмета Ика Ферер Готић једна је од оних која је Леили писмом које је објавила на Фејсбуку одлучила да да подршку, иако свесна да ничим не може да ублажи мајчин бол. Ово су речи утехе које је упутила Леили Совић којој је муж заклао сва три детета, синове од девет и две године и девојчицу од пет година..
"Драга Леила, Нисам сигурна да ли ћеш икада прочитати ове речи, али се заиста надам да ће једног дана наћи пут до тебе. Прошло је већ шест дана, мислим на тебе. Пустим сузу, обришем и покушам наћи било какве речи за тебе. Сваки пут почнем, слика твоје деце ме прекине. Та прелепа порцеланска лица анђела небеских.
Леила, не постоји ништа на овом свету што бих могла да ти кажем, а да те то барем на секунд умири. Не постоје речи за рањену душу твоју.
Али, твоја борба је тек почела.
Моја прва борба била је 2007. године када сам умало изгубила ћерку Тању, па се сећам тог осећаја пропадања, неповратног осећаја таме у целом мом бићу који и данас, када ме нека ситница на њега подјети, постане неподношљив.
Друга борба, када ми јавише да је моја ћерка Саша покушала самоубиство. Па, тај се осећај пропадања вратио. Моје кћерке су данас са мном, вечно сам захвална Богу који нас све гледа. Има данас нас рањених, са ожиљцима незараслим. Нечије су ране дубље, нечије нису нити ће икада зарасти
Зато, Леила, тај осјећај пропадања и невраћања из њега који ти данас осећаш, не могу да замислим. Чак ме страх. Али, молим Свемогућег да једног дана барем браду изнад воде успеш да подигнеш, тек толико да дишеш.
Затим, тај ‘морални’ суд звано бх. друштво.
ЈЕЗИВИ СНИМАК НЕСРЕЋЕ КОД НИША: Аутобус преполовљен, воз искочио из шина, међу мртвима И ДЕТЕ
Знаш, сетим се често Алисе Махмутовић, преминуле мајке Махира Раковца који пре тачно три године скочи кроз прозор у неповрат. Сећам се очију Алисиних, натопљених сузама и очајем. Сећам се и како је њој друштво судило. Али, сећам се и оних који су уз њу стајали, Леила. Има и таквих.
Леила, ниси морала да трпиш његово насиље, ниси морала. Нити једна жена не мора. ‘Морални суд’ ће ти свашта говорити, и то тако уверљиво, као да зна. Али, не знају они ништа. Не знају они како је теби. Искрено се надам да ћемо овог пута као друштво исправити неправду коју смо нанели Алиси и према теби показати емпатију. Теби, мајци. Јер, то ЈЕСИ иако твоји анђели нису с тобом. Ти си и даље њихова мајка и нико ти то не може одузети. Ти си мајка.
Знам да не постоје речи, Леила, не постоје. Али, наше руке, мајчинске, загрлиће тебе, мајку, и не пуштати. Ја, као мајка, стојим уз тебе. Уз тебе да те држим да усправно станеш. Или да наслонеш главу на моје раме. Сваку ноћ ћу тебе и твоја три анђела имати у молитви. У нади да ћеш коначно наћи барем привид утехе. Јер, само то зрно ће бити довољно да преживиш. Ниси сама. Вољена си. МАЈКО", написала је ова жена од срца.
