Праљку пресудили због Босне, она и даље о "великосрпској политици": Колинда дума о одлуци Хага

Хрватски премијер Андреј Пленковић саопштио је данас да је у четвртак неформално разговарао са председницом Колиндом Грабар Китаровић и председником Сабора Горданом Јандроковићем о могућим реперкусијама хашке пресуде, док истовремено стручњаци указују на мале шансе да би се то могло догодити, а медији поручују да би се званични Загреб пре него донесе коначну одлуку с тим у вези, ипак, морао сабрати.

- Разговарали смо и о томе како је пресуда прихваћена код Хрвата који живе у Босни и Херцеговини и у њиховом политичком руководству - открио је премијер након седнице владе у Осијеку, пренели су хрватски медији.

Иначе, Пленковић, Китаровић и Јандроковић су раније оценили да је хашка пресуда шесторици Хрвата из БиХ неправедна и неприхватљива, те најавили њено оспоравање и у Савету безбедности УН, 6. децембра.

Упркос слабим шансама, државни врх, чини се, не одустаје од најаве да ће покушати кроз поступак ревизије побити битне делове хашке пресуде "шесторици" осуђених за почињени ратни злочин током рата у БиХ.

Уз правне потезе, најављују и покретање политичких механизама, а кључни је везан за седницу Савета безбедности УН на којој ће Серж Брамец поднети извештај о раду Хашког суда, који 21. децембра завршава свој мандат.

Председница Колинда Грабар-Китаровић је у свом обраћању јавности, наиме, најавила да се обратити Уједињеним нацијама као оснивачу Хашког суда, где ће, како је рекла, поновити све изречене критике на рачун тог суда.

Откривено шта је попио Праљак?! Само један ОТРОВ убија тако брзо

За Хрватску је, наиме, најспорнији део те пресуде повезивање тадашњег државног врха са удруженим злочиначким подухватом којем је, по пресуди, циљ била подела БиХ и стварање "велике Хрватске" у границама некадашње Бановине Хрватске.

Председница је у више наврата упозорила да су се у БиХ догодили злочини и да треба имати храбрости па то признати, али и констатовала да нису кажњени идеолози "великосрпске политике која је била исходиште рата у БиХ" и притом неколико пута поновила име бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Грабар Китаровић страхује да би ова пресуда могла бити злоупотребљена у политичким обрачунима у БиХ у којој је у току расправа о изменама Дејтонског мировног споразума, односно о уставним променама које би Хрватима донеле пуну конститутивност са Бошњацима и Србима, па и евентуално формирање трећег, хрватског ентитета.

Китаровић је позвала политичке лидере Бошњака да учине све да се ова пресуда не би злоупотребљавала, већ да она буде завршетак једног и почетак другог раздобља. "Као хрватска председница, учинићу све да ова пресуда не погорша хрватско-бошњачке односе", рекла је Китаровић и најавила званичну посету БиХ.

Хашки суд је оптужила да је деловао као политички арбитар.

Претходно је премијер Пленковић, саопштавајући вест о смрти генерала Слободана Праљка, једног од шесторце осуђених, који је одмах по саопштавању пресуде попио отров у судници трибунала, на конференцији за новинаре изјавио да је хашка пресуда неприхватљива и супротна историјским чињеницама.

ОВО ЈЕ СВИМА ПРОМАКЛО: Процуриле шокантне ФОТОГРАФИЈЕ након што је Праљак попио отров у Хагу (ФОТО)

Пленковић је, наиме, објаснио да она, по њему, на погрешан начин алудира на улогу првог хрватског председника Фрање Туђмана у ратним превирањима у Босни и Херцеговини.

Као је у свом коментару за недељник Национал приметила новинарка Јелена Ловрић, шеф владе је подупирући своју тврдњу користио низ чињеница које показују да је Хрватска помагала суседној БиХ.

- То је истина, али није сва истина о том страшном времену. Пленковић потпуно прећуткује ратну 1993. када је (Фрањо) Туђман и оружјем покушао да оствари своју фиксацију о неодрживости, односно подели БиХ и територијалном попуњавању, по њему, несрећно обликованог ''хрватског переца'' - пише Ловрићева, уз упозорење да би када најављује одбацивање и оспоровање хашке пресуде, хрватски државни врх морао да пази да не понавља грешке својих претходника.

Указала је, наиме, да је Америка, индикативно, одмах објавила да подржава пресуде из Хага и све стране позвала да их прихвате.

Ловрићева сматра да би пре него брзоплето, на основу недавне пресуде, Хашки суд прогласи некорисним и противхрватским, званични Загреб би се морао сабрати.

- Јер, то је исти онај суд који је генерале Анте Готовину, Младена Маркача и Ивана Чермака ослободио сваке кривице за злочине почињене у контексту Олује. Суд који никога из Хрватске није осудио, него је напротив хрватској држави као потпуно легитимно признао право да војном акцијом ослободи своју територију. Суд који је на оптуженичку клупу извео добар део политичког и војног руководства Србије, па и оца рата Слободана Милошевића. Хашки суд има много мана, правда је и даље далек циљ, али без њега суђења ратним злочинима не би ни почела - закључила је Ловрићева.