БОСАНСКИ СРБИ УЗНЕМИРЕНИ: Завијориле се ратне заставе озлоглашене Армије БиХ, све их подсећа на муџахедине и њихове ЗЛОЧИНЕ
Махањем ратним заставама и уз честитку америчке амбасаде у Сарајеву, Бошњаци су јуче широм Федерације БиХ славили такозвани Дан независности
Тако су наставили вишедеценијско прање историје упорно негирајући да је 1. март 1992. датум када је убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији чиме је започет крвави грађански рат.
ОБЈАВЉЕН СНИМАК ЗА ОДРАСЛЕ: Власници чувене клинике се ХИТНО огласили
ДРМА, ЉУЉА: Земљотреси код комшија све јачи и јачи
РЕЧ ЈЕ О ОРГАНИЗОВАНОМ ИНЦИДЕНТУ Кућа државног тужиоца гађана МОЛОТОВЉЕВИМ КОКТЕЛИМА, огласио се државни врх: "Напад на систем и државу!"
Дефиле аутомобила са ратним барјацима у Брчком је, ипак, одржан, ако је веровати објави организатора Санина Мусе. Он је на "Фејсбуку" објавио клип из возила и рекао да је колона прошла махалом где живе Бошњаци, а да градом нису кружили јер им полиција није допустила.
Драган Гардовић, син убијеног Николе, рекао је да за његову породицу, али и све Србе у Републици Српској овај датум представља тужан дан за помен и сећање, а да је жалосно што се у Федерацији БиХ слави као некакав празник.
Нагласио је да Гардовићи 1. марта неће отићи на сарајевско гробље Баре да његовом оцу прислуже свеће за покој душе, већ ће то учинити широм света, где их је живот разасуо.
- Мајка Јелена живи у Београду, као и брат Јован. Сестра Нада је у Бијељини, Арсеније је у Стокхолму, а најмлађи Милан у Малмеу. Тужно је да не можемо отићи баш тај дан јер, иако су прошле 32 године, никада не знаш каквих људи има - рекао је Драган, који данас живи у Зворнику.
Он је на очевом гробу био прошле године у јулу и са њим су први пут били ћерка и син.
- Иза Николе остало је нас петоро деце, 17 унука и 21 праунуче. Гардовићи су надживели пуцањ у Сарајеву - поручио је Драган.
Присећајући се кобног 1. марта 1992. године, Драган је навео да су убице његовог оца у ствари пуцале у њега јер је држао српску заставу.
- После су рекли да је то била застава СДС. Лагали су, била је то црквена застава са крстом и четири "С". Прва два пуцња била су у мене јер сам ја држао заставу. Куда су прошли, не знам. Расим Делалић Ћело је пуцао и убио мог оца, Шабовић је ранио мог сада покојног зета у ногу, трећи је био само саучесник - посведочио је Драган Гардовић.
Он је нагласио да су Срби у Сарајеву тада били узнемирени јер су знали да муслимани припремају референдум. Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да сви који славе 1. март то могу да чине само у свом атару и поручио да то није никакав "дан независности" за целу БиХ нити ће икада бити.
Од завршетка рата у БиХ политичари су покушали да усвоје Закон о празницима, али безуспешно. Бошњаци никада нису хтели да одустану од 1. марта као "дана независности". Такође, не желе ни да чују за датум потписивања Дејтонског споразума 21. новембар.
Иначе, тог дана је у америчкој ваздухополовној бази "Рајт Петерсон" код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обележио крај грађанског рата и празнује се у Српској.
Извор:Србија Данас/Новости
