Прича Лејле о борби за живот леди крв у жилама - један позив спречио је трагедију: Спавали су када је бујица продрла у кућу, а онда је уследила сцена као из филмова (ФОТО/ВИДЕО)

Лејла Залихић, мештанка Бутуровић Поља, једна је од оних који су преживели трагедију која их је задесила. Међутим, њена прича о борби за живот леди крв у жилама.

- Не знам колико је сати било, можда пола 12. Муж, тринаестогодишња ћерка и ја смо заспали, а свекрва је била на другом спрату. Комшија нас је назвао и рекао да побегнемо јер ће нам кућа поплавити. Изашли смо на прозор и видели да вода надолази. Попели смо се на други спрат, а вода је све више надолазила. Узела сам неке основне ствари, попут личних докумената и слично - започиње своју причу Залихић за "Аваз".

Кућа се љуљала

Они су с другог спрата гледали кроз прозор и видели да вода односи ауто, а кућа је почела да се љуља како је вода надолазила.

- Попели смо се на трећи спрат и звали ГСС, Хитну помоћ, полицију, међутим, тај неки мост преко којег се долази није био проходан и нису могли да дођу - казала је Залихић.

Каже да су се на трећем спрату задржали неких сат времена кад су осетили да удара на доњи спрат. Били су свесни шта ће се десити, али нису знали да ли ће успети да се извуку.

- Осетили смо кад се кућа јако заљуљала једном, па други пут и трећи пут се срушила, а и ми смо пропали заједно с њом. Сећам се да сам чула вриске свог мужа, свекрве и кћерке и више се ничега не сјећам - кроз уздах прича Залихић.

Неке ствари, додаје, сазнала је тек сад. На пример, телефон јој је све време био у руци.

- Стварно не знам зашто ми је био у руци и зашто сам га толико чврсто држала да ми и током плутања није испао из руке - објашњава Залихић.

Била је свесна, каже, да јој нема породице. Није знала куда плови, сва је била изударана.

- Моја ћерка је приметила светло у мојој руци и почела да ме дозива. Нисам могла да дођем до ње од дрва, ствари, кућанских апарата. Гурала сам их, ронила испод, прелазила изнад њих, рашчишћавала како би дошла до ње. Кад сам је нашла вукла сам је за собом, претешко је било, чизме су биле натопљене, одећа, али смо успеле да дођемо на обалу где смо седиле сат и по можда. Покушавале смо сконтати где да идемо, нисмо знале у којем правцу кренути - прича Залихић.

Велике последице

Тада су угледале неког млађег човјека на води који је плутао на неком сплаву. Довикнула му је да узме једно тање дрво и да се одгурује на обалу и он је успео доћи до њих.

- Нас троје смо онда кроз шуму изашли покушавајући доћи до прве куће која није поплављена како би се пресвукли и дошли себи јер смо били мокри, блатњави, изударани, без обуће. Не сећам се свих детаља, још сам ошамућена, знам да смо стигли до једне куће где је дошла и полиција и цивилна заштита па су нас одвели у хитну - казала је Залихић.

Није знала ништа за мужа, касније су јој јавили да је жив. Њену свекрву, међутим, још увек нису нашли.

Каже да види на ћерки кад прича да је истраумирана и нада се да на њу неће оставити ово све велике последице јер је у јако осетљивим годинама, а ово што је доживјела је заиста било страшно искуство.

- Супруг је са братом отишао у Бутуровић Поље у потрагу за несталим људима, првенствено својом мајком - казала је Залихић.

Извор: Србија Данас/Аваз