Рађа се ново место ходочашћа у Црној Гори: Гроб митрополита Амфилохија већ посетило на хиљаде верника!

Верни народ Црне Горе већ данима готово несмањеним интензитетом посећује крипту Саборног храма у Подгорици како би се поклонио сенима блаженопочеившег митрополита црногорско-приморског сахрањеног у недељу.

Испред крипте у сваком часу се налази макар десетак грађана који побожно чекају да приђу. Управо ту смо затекли између осталих Ану Радовић, митрополитов дословце најближи род, која нам тихо али са поносом појашњава да је владика Амфилохије био рођени брат њеног оца.

Амфилохијева братаница: Уливао нам је храброст

Утолико јој је, како признаје, емотивније и теже да нађе праву ријеч о митрополиту.

- Шта рећи за нашег митрополита када сте читав живот уз њега, уз његове скуте. У сећање ми навиру његови доласци који нису били чести због његових обавеза по целом свету... Али када је долазио, то је био празник за све нас. Трчали смо да га сретнемо, пратили га, и мислим да су то и за њега били неки моменти које је носио и који су му увијек давали храбрости за даље - каже Ана.

Она додаје да су у овом моменту у њој помешани и радост и туга, те да сада још увек не може дао опише како то митрополит заиста заслужује, шта је он значио за целокупну њену породицу и каквог је формата личност био, додајући да ће тек вриме учинити да нам слегне све то.

Ипак истиче да митрополит није никада разликовао ни ко му је род ни ко није, те да је за сваког био ту.

- Неизмерно сам поносна. Одувек сам се и ја лично питала да ли ће што више људи препознати тај његов вапај према свима нама - казала је Радовићева.

Друг из детињства: Сијао је љубав

У крипту Храма Христовог васкрсења сада често долази и хаџи Радован Радовић, митрополитов пријатељ још из дјечачких дана и инжењер који је био надзор на изградњи Саборног храма од самог почетка градње.

За хаџи Радована најкраћи опис митрополита Амфилохија је у синтагми – ''морачко чудо''.

- Сијао је честице љубави, воље и вјечног живота - каже хаџи Радован Радовић

- Чудо од једног финог морачког дјетета Риста који се родио пре 82 године тачно на Божић. Добио је име Ристо по његовом ђеду и по жељи његовог ђеда и оца. То је врло близу Исусу Христу и сами је Бог дао да се то дете тако подигне и васпита у најтежим временима кад је комунизам већ све био заузео, и када је све оно што се тиче вјере негдје стављено у други план - каже он.

- Наш Ристо, наш владика и архиепископ и велики светац се упутио путевима Христовим од првог дана његовог рођења до данашњег дана када смо га ставили у његову вјечну кућу, а његова вјечна кућа и овдје и на небу и свуда гдје је доспио, он је сијао честице љубави, честице воље и честице вјечног живота - прича са емоцијом Радовић, који нам открива да се у Доњој Морачи подизао за заједно са митрополитом Амфилохијем Радован Радовић у крипти саборног храма у Подгорици

Хаџи Радован Радовић, митрополитов пријатељ још из дечачких дана и инжењер који је био надзор на изградњи Саборног храма од самог почетка градње.

- Био је старији од мене 4 године, али смо се сретали и на факултету и поготово после кад је дошао у Црну Гору јер смо радили и почели да градимо ни из чега. Конкретно овај храм када смо почињали и када смо кренули да радимо темеље Саборног храма и почели да рашчишћавамо ову локацију где се сада налазимо, овде је била само једна дрвена клупа, чесма и на тој клупи митрополит, ја, и отац Драган Митровић - присећа се Радовић.

Он додаје да нико од њих тада није имао ни паре у џепу. али да је Бог био са њима и ево где се направило оволико здање. Радован такође признаје да је у овом моменту тешко говорити о митрополиту Амфилохију нарочито када више није физички са нама.

Умео је и да куцне штапом

- Митрополит је сам говорио о себи. Теже је говорити о њему када се упокојио и гледа нас одозго, али је много лакше било говорити поред њега, па би могао помало и да нас куцне штапом и покара све из љубави и његове среће што је ипак Црну Гору вратио вјери, Христу и човјекољубљу“, нашали се на тренутак хаџи Радован.

За њега нема ни трунке дилеме да је митрополит заиста би светац Божји јер је имао исту љубав према сваком живом човеку без обзира на било какве разлике везано за веру или нацију...

- Видите колико је људи само пришло да се поклони митрополиту. Чекало се данима и данима. Он је себе посветио Господу, он је у крилу Исуса Христа и он нам одозго сија и он је нама на радост. Човек је створен да живи вечно и он је све предуслове направио за васкрсење и да живи вечно, а сама православна вера каже – нема васкрсења без смрти. Он је за нас већ васкрсао, он је поред Исуса Христа и ми се молимо њему да се он помоли пред Господом Исусом Христом за нас - завршава у једном даху хаџи Радован Радовић.

Верници чекају да се поклоне на гробу митрополита Амфилохија

Бројни људи који су свакодневно привучени да се поклоне митрополитовим сенима, иако са видно појачаним емоцијама избјегавају да коментаришу шта све за њих и Црну Гору значи митрополит Амфилохије. Такво становиште нам је можда најбоље појаснио Ацо Шћекић, банкар којег смо такође срели у Саборном храму, а који искрено каже да прво треба бити достојан, па причати о томе.

Жарко Јовановић који је запослен при Сабором храму потврђује нам да од како се митрополит упокојио свакодневно пуно народа долази, чак и пуно мале деце и беба што је, како каже, показатељ колико је он вредио и колики је његов значај у нашем народу.

Он је уверен да је то стога што је послије патријарха Павла – митрополит Амфилохије други човјек који је нашу цркву ставио на ноге, и који је успио да врати праву вјеру код наших људи, а поготово код млађе генерације.
Жарко Јовановић запослен при храму у Подгорици сведочи колико људи ових дана долази у храм

Жарко Јовановић запослен при храму у Подгорици сведочи колико људи ових дана долази у храм

- Он је духовни горостас, и као што је патријарху Павлу било на сахрани пуно људи, тако је и наш митрополит испраћен како је заслужио својим животом, не само зато што је градио пуно црква, него је још важније што је пуно људи вратио на прави смјер и правим вредностима“, истиче Јовановић.

Наш саговорник додаје да ће време тек показати колико је велика личност био наш митрополит, иако је са друге стране, како примјећује, често био нападан, али то је стога што као и сви велики људи од стране савременика није био до најбоље схваћен.

- Знало се и пре колико је омаловажаван и знали су да његов лик и дјело покушају да умање, али његова смрт и све после смрти показује да ће људи све више и више да га поштују. Он се буквално уградио у овај храм, колико га је направио, тако се и уградио. Надам се и у будућности, као што и сада говоре, да ће и као светитељ да се прослави јер он то по мом мишљењу заслужује, али то је у Божјим рукам - каже за  Јовановић.