"Сама сам родила МРТВУ БЕБУ, доктори ме ни обишли нису, а онда ПАКАО": Жена преживела хорор у Клиничком центру
Стравично!
На службени мејл једног регионалног портала стигла је исповест читатељке која је желела да остане анонимна, под наслвом "Хорори у болницама"! Њено искуство догодило се у КБЦ Сплит, а страшну причу коју је проживела потпуно сама вам преносимо у целости.
- У петом месецу трудноће мојој цурици је стало срце. На прегледу на хитној гинеколошкиња се исчуђивала мом плакању и говорила ‘а шта бисте ви’ тоном као да преговарамо куповину купуса на пазару и викала да се смирим на столу да точно измери величину бебе у материци. Након тог шока што су ми рекли да је беби срце стало, чекала сам од 10 ујутро до 8 навечер примање гела за трудове. Налаз крви је био поподне готов, али мене нико није дошао посетити док се није изменила трећа смена. Тад је доктор под причом да морамо опет утврдити смрт, одвео ме на пријемни део и демонстрирао студентима како да установе смрт бебе. Без да ме ико пита или упозори. Тад је отишао са мном у посебну ординацију и дао гел за трудове. Напокон кад су ми дали гел, изазвани су ми трудови, оставили су ме саму у соби. Доктор ме није ниједном посетио ни упозорио што ме чека.
Сама сам породила бебу у соби 5- 6 сати после деловања гела. Рекли су будући да је била мала беба, проценили су да нико не треба бити уз мене. Колико год тај део било језиво препричавати, искрено ми је било угодније родити бебу сама него крај других жена у боксу које рађају здраве бебе. Кад је све завршило, стајала сам тако сама с бебом у својој соби на кревету, затим су ме одвели у бокс на киретажу, наравно на живо.
Уз све то, исти дан кад сам сазнала да моја цурица није више жива, кад сам схватила да се последње три недеље гестације није развијала (накнадно смо сазнали да је због запетљане пупчане врпце дошло до упале и стао целокупни раст и развој), кад су ме демонстрирали студентима, сама сам прошла пород (напомињем тај део ми је био најмање трауматичан), за крај свега дочекала ме киретажа на живо уз викање да ‘смирим гузицу’.
У једном моменту, што од туге што од боли, ја сам једноставно мисаоно била на другом месту. Понашање доктора у КБЦ Слит је срамотно за њихово звање. Ниједна жена не заслужује такво понижавање и малтретирање, а камоли жене које пролазе најболније искуство на психичкој разини. Срам их има бити, да ми морамо потплаћивати, тражити и звати около тко има везу с докторима и сестрама на гинекологији, носити бајадере и боце вина. Срам их има бити што нису хумани. Ја сам мењала касније свог гинеколога, не јер сам била незадовољна него јер сам добила везу да ме прати гинеколог који ради у болници али и приватно. Дакле, плаћај ми приватно прегледе и имаћес адекватну здравствену заштиту. Тужно да не мозе бит тужније. Ја бих и платила ако треба ту анестезију, ал’ ко може човека научити да буде човек", написала је читатељка у својој исповести која је шокирала регион.
