"САТ ЈЕ КАО ДАН, ДАН КАО ГОДИНА" Доктор Вељовић се ИЗБАВИО ИЗ КОРОНА ПАКЛА, описао муке које је прошао
Док сам лежао у УКЦ РС у Бањалуци, где сам из фочанске болнице пребачен због погоршања здравственог стања, свашта ми је пролазило кроз главу, мало шта добро...
Гледам кроз стакло у суседну собу, а тамо сви пацијенти на механичкој вентилацији, седирани. Размишљам да ли сам, можда, ја следећи, да ли ћу се уопште жив вратити кући. Сат дуг као дан, дан као година… А кад сам с Клинике интензивне медицине пребачен на Клинику за инфективне болести у УКЦ РС, као да сам се поново родио.
Повратак клупског фудбала: ГОРИ СВЕ од Лондона до Напуља!
ОГЛАСИО СЕ МИЛО НАКОН ИРИНЕЈЕВЕ СМРТИ! Ево које речи је упутио Србији и православном свету
КОРОНА ПРЕСЕК У ЦРНОЈ ГОРИ: Стигли резултати за 1.739 узорака
Овако почиње своју причу о борби с ковидом анестезиолог у Универзитетској болници Фоча др Ђорђе Вељовић, који не крије да је, како се клиничка слика погоршавала, растао и страх.
- Никад не знате на коју страну ће отићи клиничка слика, да ли ка оздрављењу или погоршању. Овде нема правила, чак ни код младих и здравих људи. Страх појачава и чињеница да немате комуникацију с најближима. Кад је било најгоре, једина утеха биле су ми колеге из Клинике интензивне медицине за нехируршке гране у УКЦ РС, који су покушавали да ме орасположе и говорили да не бринем. То ми је, у најтежим тренуцима мога живота, пуно значило. А по лекарима из Бањалуке, моја клиничка слика је била средње тешка до тешка – обострана упала плућа с класичном респираторном инсуфицијенцијом - наглашава др Вељовић.
А све је, како каже, кренуло у петак, 3. јула, када је био дежурни и када је осетио прве симптоме.
- То је било неко гребуцкање и бол у грлу. Сутрадан сам требао на годишњи. Међутим, стигли су ме и малаксалост и умор. Иако нисам кашљао и нисам имао температуру, схватио сам да ћу да се разболим, а све је личило на класични грип. Чуло мириса и укуса никада нисам изгубио - прича Вељовић.
Већ у недељу, у вечерњим сатима, јавља се прва температура, која иде до 38 степени, праћена малаксалошћу, слабошћу, проливом.
- У понедељак су симптоми интензивнији, температура иде и до 39 степени. Радим брзи тест, јер су ми деца мала, иду у вртић, али и из обзира према колегама на послу, према околини. Тест је позитиван, а већ у уторак узет је брис за ПЦР. Температура је и даље 38 са нешто, сломљен сам, али не губим апетит. У уторак радим лабораторијске налазе, сликам плућа и саопштавају ми да имам обострану упалу - каже Вељовић.
Погоршање
Према његовим речима, због симптома који не јењавају у среду је примљен у фочанску болницу.
- Тамо започињу с терапијом за ковид пацијенте. У среду, четвртак и петак и даље имам температуру 38 степени, у петак долази до погоршања клиничке слике, а то је био седми дан од појаве првог симптома. Температура скаче преко 39 степени, малаксалост је још израженија, губим апетит. Схватио сам да тај дан уопште нисам излазио из собе, што је био показатељ колико сам лошије у односу на претходне дане. У суботу је било још горе, а током ноћи на недељу скоро никако нисам спавао. У недељу сатурација пада на 88 процената, па ме прикључују на кисеоник. Опет радим налазе и РТГ плућа, а резултати показују погоршање у свим параметрима - каже Вељовић.
На иницијативу колега из фочанске болнице, у недељу је транспортован санитетским возилом и, уз кисеоник, у УКЦ РС.
– Примљен сам на Клинику интензивне медицине за нехируршке гране, за чије особље имам само речи хвале. Урадили су све од дијагностике што је требало. Ту сам био до уторка, када су ми саопштили да ћу бити пребачен на Клинику за инфективне болести. Био сам на неком нижем протоку кисеоника, сломљен, нисам могао да устанем из кревета. Апетит никако нисам имао, нисам могао да устанем ни до тоалета – прича Вељовић.
По доласку на Клинику за инфективне болести још два дана је био на кисеонику, а стање је, уз терапију коју је примао, кренуло набоље.
- Како се моје стање нагло погоршало, тако је изненада кренуо и опоравак. Уз договор с колегама из Бањалуке, вратили су ме у фочанску болницу, где сам још пет-шест дана лежао на ковид одељењу. Примао сам терапију и далеко боље сам се осећао. Осам дана након мог најгорег дана и транспорта за Бањалуку, контролни снимак плућа је био у значајном побољшању, лабораторијски налази су се нормализовали. Осећао сам се одлично, вратио ми се апетит, нисам био на кисеонику и отпустили су ме кући - каже Вељовић.
Повратак на посао
Након месец дана изолације и опоравка, вратио се на посао.
- Кући сам отишао 21. јула, а на посао се вратио 17. августа. Размишљао сам о томе где сам се заразио, али заиста не знам. Вероватно на радном месту, мада не могу никога да именујем као контакт од кога сам заражен. Ја сам инфекцију пренео на супругу и једно дете, које је прошло без симптома, док је супруга пар дана имала благу клиничку слику. Кад сазнате да сте позитивни, размишљате кога сте могли да заразите, што вас, поред вашег стања, такође оптерећује - истиче Вељовић.
Отац и син жртве ковида
Додаје да се и као пацијент у УКЦ РС, и као лекар у фочанској болници, нагледао тешких случајева.
- У УКЦ РС сам видио младе људи којима се стање нагло погоршало, и који су, нажалост, преминули. Кроз болницу у Фочи такође је прошло доста тешких случајева. Посебно смо се везали за једног младог човека, који се није изборио с ковидом. Код нас су од ове болести преминули отац и син, док је други син такође завршио на лечењу, али је победио ковид - каже Вељовић.
